Schupifſe puch uelich / muzi / zene / ditca
Tcho ſtar / tcho mladolich / chozigiſe ſtica.
Sfachi ſſmina lica / (ſminoſt neuogla daf)
Gnemu oporica / i tuzi pridagn ſtaf.^*Tuze na oziu daſe nehti doparue dati:

Bog riſce ſud poſtaf / meu tobom i nami /
V cholich trud pridaf / uarzenas u plami.
Nehti poduit rami / da mirno gouoris /
Pri ner nas zaiami / neuoglno umoris.

Sad oto ſam uidis / uechie nemoremo /
Ou grad u chi ſidis / i chi ugn ziuemo
Samiſebechiemo / dat aſſyrianom
Pri nere budemo / martfi ſa ſfim ſtanom.

Euoſmo pod clanom / iur toga urimena /
Da zelimo ſtanom / polahcat brimena.
Place brizna zena / i iure radaie
Daie pouedena / zditcom mruch od zaie.

I ſfim nam lagglaie / od meca ſmart uidit /
Nerſe mucit ziaie / a nimat ca popit.
Tad i uzu tarpit / uele magni ieſt trud /
A boga u ſfem hualit / i praude gnegof ſud.

I ti poni odſud / dati grad i nas ſfih.
(Priſtani na tai blud) / u ruche od ſil tich.
Stafmoſe u uoglu gnih / alichie ſchratiti /
Nagla ſmart tug ouih / al uza ſmaliti.

Toi rechſci cuiliti / u carquu ſtoiuchi
I parſte lomiti / iaſce iadaiuchi.
G bogu uapiuchi / Boze ſagriſciſmo /^*Boguſe mole grih ſuoi ſpouidaiuchi:
Na zlo priſtaiuchi / nepraudu ciniſmo.

Skupiv se puk velik, muži, žene, ditca,
tko star, tko mladolik, k Oziji se stica.
Svaki smina lica (sminost nevolja dav)
njemu oporica i tuži prida nj stav.^*Tuže na Oziju da se ne hti do parve dati.

»Bog«, riše, »sud postav meju tobom i nami,
u kolik trud pridav varže nas u plami.
Ne hti podvit rami da mirno govoriš
pri ner nas žajami nevoljno umoriš.

Sad, oto, sam vidiš, veće ne moremo.
Ov grad, u ki sidiš i ki u nj živemo,
sami sebe ćemo dat Asirijanom
pri nere budemo martvi sa svim stanom.

Evo smo pod članom jur toga vrimena
da želimo slanom polahčat brimena.
Plače brižna žena i jure rada je
da je povedena z ditcom mruć od žaje.

I svim nam laglja je od meča smart vidit
ner se mučit zjaje, a nimat ča popit.
Tad i uzu tarpit vele manji jest trud,
a Boga u svem hvalit i pravde njegov sud.

I ti, poni, odsud dati grad i nas svih
(Pristani na taj blud!) u ruke od sil tih.
Stavmo se u volju njih! Ali će skratiti
nagla smart tug ovih al uza smaliti.«

Toj rekši, cviliti u carkvu stojući
li parste lomiti jaše jadajući,
k Bogu vapijući: »Bože, sagrišismo,^*Bogu se mole grih svoj spovidajući.
na zlo pristajući nepravdu činismo!

Skupilo se veoma mnogo ljudi, muškaraca, žena i
djece, i staro i mlado okupljalo se kod Ozije. Svaki
hrabra lica, stavši pred njega (a hrabrost je došla
od nevolje), prigovarao je Oziji i optuživao ga.^*Optužuju Oziju jer se nije htio odmah na početku predati.

Rekli su: »Bog neka presudi između nas i tebe,
koji si nas predao tolikoj patnji i bacio nas u plamen.
Nemoj slijegati ramenima i mirno govoriti
prije negoli nas ubiješ žeđu protiv naše volje.

Sad, eto, i sam vidiš da više ne možemo izdržati.
Ovaj grad, kojim ti upravljaš i u kojemu mi živimo,
sami ćemo svojevoljno predati Asircima
prije negoli svi budemo mrtvi.

Evo, živimo u toliko teškim vremenima
da si slanom vodom želimo olakšati breme žeđi.
Plaču brižne žene i već su spremne biti
odvedene u ropstvo s djecom koja umiru od žeđi.

I svima nam se čini lakše umrijeti od mača
nego se mučiti zijevajući uprazno, a nemati što popiti.
Tad je mnogo manja patnja trpjeti ropstvo,
ali i dalje u svemu hvaliti Boga i sud njegove pravde.

I ti, dakle, donesi odluku i predaj grad i sve nas
u ruke tih silnika. Pristani na tu sramotu!
Predajmo im se na milost i nemilost! Ili će brza smrt
okončati ove tuge ili će ih ropstvo smanjiti.«

To rekavši stojeći u crkvi, počeli su plakati
i kršiti ruke naričući i vapijući k Bogu:
»Bože, sagriješili smo,^*Mole se Bogu ispovijedajući svoj grijeh.
pristajući na zlo, činili smo nepravdu!