Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
Libro Peto.
OLopherne pochol / tei rici zgouori /
Tim chi ſtahu ochol / rece / u chomori
Gdinoſu zatuori / blagu ſachrouitu
I tuardi zapori / pouedte Iuditu.*Chacho Olopherne odredi ſtan Iuditi oſoba i da miloſt
da u nochi more izhoditi moliti boga ſuoga
Cha po ſuoiem ſuitu / u chomno ni ſtarui
Zemglu zlata ſitu / datnamchie prez charui.
Dauaiteioi parui / dil giſtue i chruha
Chiſe meni marui / chaſe meni chuha.
Iudit ſtreſe uha / nechiu rece toga /
Da ocquarnif duha / nerazſardim boga.*Daſe neocquarni giduchi ca biſe bragneno uzachonu:
Da giſtichu ouoga / cauo ſſobom noſim /
Za da pri onoga / cat rechoh iſproſim.
I ios da priproſim / da ſpiſci te ſtrane
Datit bogchie mnozim / po ſfituſu znane.
On rece tei hrane / cachies uciniti
Chadati neſtane / ocemchies ziuiti?
Onaſe rotiti / prica ponaſmihnuf
Da braſcno ſaſpiti / cho doni pribignuf
Nechie / dochla duignuf / ruchu ſuu neſuarſci
I pocine ſtignuf / ca miſal gne uarſci.
Baruni odparſci / urata od loziſchia
I ſfuda naſtarſci / ſfiona chrouiſchia /
Rechoſce hladiſchia / tuiſu tua goſpoie.
Onaſe namiſchia / i rece dobroie.
Suvremeni slovopis – transkripcija
Libro peto
Oloferne, pokol tej riči zgovori,
tim, ki stahu okol, reče: »U komori,
gdino su zatvori blagu sakrovitu
i tvardi zapori, povedte Juditu,*Kako Oloferne odredi stan Juditi osoba i da milost
da u noći more izhoditi moliti Boga svoga.
ka po svojem svitu, u komno ni starvi,
zemlju zlata situ dat nam će prez karvi.
Davajte joj parvi dil jistve i kruha
ki se meni marvi, ka se meni kuha.«
Judit strese uha: »Neću«, reče, »toga
da, ockvarniv duha, ne razsardim Boga.*Da se ne ockvarni jidući ča biše branjeno u zakonu.
Da jisti ću ovoga ča vo s sobom nosim,
za da pri onoga, ča t’ rekoh, isprosim.
I još da priprosim da spiši te strane
dati t’ Bog, ke mnozim po svitu su znane.«
On reče: »Tej hrane ča ćeš učiniti
kada ti nestane, o čem ćeš živiti?«
Ona se rotiti priča ponasmihnuv
da brašno saspiti ko doni pribignuv
neće, dokla dvignuv ruku svu ne svarši
i počine stignuv ča misal nje varši.
Baruni, odparši vrata od ložišća
i svuda nastarši sviona krovišća,
rekoše: »Hladišća tuj su tva, gospoje.«
Ona se namišća i reče: »Dobro je.«
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
Peto pjevanje
Nakon što je Holoferno izgovorio te riječi,
rekao je onima koji su stajali uokolo:
»Povedite Juditu u sobu s čvrstim lokotima,
gdje je smješteno tajno blago.*Kako je Holoferno odredio gdje će Judita boraviti i dao joj milost
da može izlaziti noću moliti se svojemu Bogu.
Po njezinu savjetu, u kojemu nema prijevare,
bez krvoprolića će nam predati zemlju bogatu zlatom.
Dajte prvo njoj od jela koje se za mene kuha
i od kruha koji se lomi za mene.«
Judita odmahne glavom i reče: »Ne želim to
da ne razljutim Boga griješeći dušu,*Da ne sagriješi jedući ono što je bilo zabranjeno zakonom.
nego ću jesti ovo što sam donijela sa sobom
kako bih prije od Boga izmolila ono što sam ti rekla.
I još bih ga zamolila da ti što prije da one zemlje
koje su mnogima u svijetu poznate.«
On je upita: »Što ćeš učiniti kad ti
nestane te hrane, od čega ćeš živjeti?«
Ona se nasmiješi i počne se zaklinjati da neće
ni potrošiti hranu koju je donijela sa sobom
kad je prebjegla sve dok svojom rukom ne izvrši ono
što je zamislila i predahne kad to postigne.
Baruni su otvorili vrata spavaonice
i posvuda prostrli svilene prekrivače
te su rekli: »Ovdje su, gospođo, tvoje odaje za počinak.«
Ona se smjesti i reče: »Dobro je.«
