Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
Libro treto.
DA uazda prauednih / bog ieſt obaroual /
I ios po ſmarti gnih / uicgnignim ziuot dal.
Tachoti ni puſchial / Achior da zgine
V neuoglah upal / za cichia iſtine.
Veziri toi cine / Olopherna ggniuu
Pridaſce uuruchine / chacho chognu ziuu
Chad tece po gniuu / chadmu dadu oſtrog*Prilicha.
Popoſtreſe griuu / tere pogluti nog /
Priſchoci plot i ſtog / i potoch prichine /
Cholichoie uzmog / tece / urata / rine.
Tacho ſobom hizne / ouoga gardoba
Chadiu pouzduigne / uezirſcha hudoba.
Poni u toi doba / Olopherne ſardit
Ier uulada gnim zloba / tacho ia gouorit.*Gouori Olopherne Achioru:
Chiſi proroch da rit / umiſc Achiore
Da narod tai odrit / namſe ſada more?
Vzdaieſe u gore / al u bogu nichom
Da gnima pomore? / hinis nami u tom.
A ſad da ti ſobom / iſchuſiſc / ier nitchor
Zuatſe more bogom / ner Nabuchdonoſor /
Chada mi fas gnih zbor / obratimo pod mac /
Zaditchie naſc choſor / i tebe u rubotac.
Ca blidis? ali plac / cat lica zaliua?
Acho tuoia pritac / znas da ni laziua?
Suvremeni slovopis – transkripcija
Libro treto
Da vazda pravednih Bog jest obaroval
i još po smarti njih vičnji njim život dal,
tako ti ni pušćal Akior da zgine,
u nevoljah upal zacića istine.
Veziri, toj čine, Oloferna gnjivu
pridaše vrućine, kako konju živu
kad teče po njivu, kad mu dadu ostrog,*Prilika.
popostrese grivu tere poljuti nog,
priskoči plot i stog i potok prikine,
koliko je uzmog, teče, vrata, rine.
Tako sobom hizne ovoga gardoba
kad ju pouzdvigne vezirska hudoba.
Poni, u toj doba Oloferne sardit,
jer vlada njim zloba, tako ja govorit:*Govori Oloferne Akioru.
»Ki si prorok da rit umiš, Akiore,
da narod taj odrit nam se sada more
uzdaje se u gore al u bogu nikom
da njima pomore? Hiniš nami u tom!
A sad da ti sobom iskusiš jer nitkor
zvat se more bogom ner Nadukdonozor!
Kada mi vas njih zbor obratimo pod mač,
zadit će naš kosor i tebe u rubo tač.
Ča blidiš ali plač ča t’ lica zaliva
ako tvoja pritač znaš da ni laživa?
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
Treće pjevanje
No Bog je uvijek čuvao pravedne
i dao im je vječni život nakon njihove smrti,
pa tako nije pustio ni da Ahior nastrada
kad je bio upao u nevolje zbog istine.
Čineći to, veziri su još više rasplamsali
Holofernov gnjev, kao kad živahnoga konja
koji juri po polju dodatno podbodeš,*Poredba.
pa on strese grivu i ljutito potrči
te preskoči ogradu i stog sijena, a zatim i potok,
pa svom snagom trči, srlja i rita se.
Baš tako je podivljala Holofernova pakost
kad ju je razjarila vezirska zloba.
Dakle, tad ljutiti Holoferno počne govoriti
jer je njime ovladala zloba:*Holoferno govori Ahioru.
»Kakav si ti prorok, Ahiore, da se usudiš reći
da nam se taj narod može oduprijeti
uzdajući se u gore ili u nekoga boga
koji će im pomoći? Lažeš nam u vezi s time
i zato ćeš sad osjetiti kaznu na svojoj koži jer nitko
se ne može zvati bogom osim Nabukodonozora!
Jer kad mi sve njih poubijamo mačem,
zabit ćemo tako oštricu mača i tebi kroz halju.
Zašto si problijedio i zašto ti plač oblijeva lice
ako znaš da tvoja priča nije lažna?
