Chriuinu tuoriſmo / i ſotci naſcimi
Zachon neſpuniſmo / da ti chis nad ſfimi
Miloſtif / ti primi / na miloſt ſfih naiu /
Od ruchnas odnimi / chi tebe neznaiu.

Chi pritech nedaiu / date ctuie tuoi ſtuor.
Bogie ſam prauglaiu / Nabuchodonoſor.
Nedainas pod gnih hor / ierchie rech narod zal
Gdie gnih nebotuor? / cagih ni pomogal?

V uelichu pecal / ſplacnima ocima
Ozia uſtarhal / ſtaſce meu gnima.^*Ozia bi pecalā cufſi dachieſe pridati /
dali ioſ imaſce ufanie u bogu:
Chacho chi ſtraſnima / uitri zagognen brod^*Prilicha.
Meu uali mnogima / uodi prich ſtanih uod /

Sfarta chorabgli hod / nechudabi hotil
Da daiuch gidrom god / chudgihie duh zauil.
Li ioſſeie uſilil / chocho godſe oprit
Dochlaie tamun cil / nehtech o ſchogl udrit.

Simo tamo pozriz / neſtaie / ier uidi
Damuſeie borit / ſuitrom / ſmorem / ſdizdi.
Garbin hlopom hlidi / a zuiziu chonopi /
Val rouuchi ſlidi / ter buſa u popi.

Sfe nebo pochlopi / oblach ſtmaſta lica /
Iz gnega dizd chropi / muniaga proſica /
Grom ſtriſchom potica / ſtrahotno tartgnuchi /
Preda / pada nica / mornar li gidruchi.

Krivinu tvorismo i s otci našimi
zakon ne spunismo. Da ti, ki s’ nad svimi
milostiv, ti primi na milost svih naju,
od ruk nas odnimi ki tebe ne znaju,

ki, priteć, ne daju da te čtuje tvoj stvor:
Bog je sam, pravljaju, Nabukodonozor.
Ne daj nas pod njih hor jer će reć narod zal:
‘Gdi je njih nebotvor, ča jih ni pomogal?’«

U veliku pečal s plačnima očima
Ozija ustarhal staše meju njima.^*Ozija bi pečalan čuvši da će se pridati,
da li još imaše ufan’je u Bogu.
Kako ki strašnima vitri zagonjen brod^*Prilika.
meju vali mnogima vodi prik slanih vod,

svarta korablji hod, ne kuda bi hotil,
da dajuć jidrom god kud jih je duh zavil.
Li još se je usilil kokogod se oprit
dokla je tamun cil, ne hteć o školj udrit.

Simo-tamo pozrit ne staje jer vidi
da mu se je borit s vitrom, s morem, s diždi.
Garbin hlopom hlidi, a zvižju konopi,
val rovući slidi ter busa u popi.

Sve nebo poklopi oblak s tmasta lica,
iz njega dižd kropi, mun’ja ga prosica,
grom s triskom potica strahotno tartnjući,
preda, pada nica mornar li jidrući.

Činili smo grijehe i nismo ispunili
zakon kao ni naši očevi. No ti, koji si milostiviji
od svih, primi nas sve u svoju milost i
izbavi nas od ruku onih koji tebe ne poznaju,

koji prijete i ne daju da te štuju oni koje si stvorio i
govore da je Nabukodonozor jedini Bog. Ne daj da
padnemo pod njihovu vlast jer će zli narod reći: ‘Gdje
je njihov stvoritelj nebesa, zašto im nije pomogao?’«

Ozija je stajao među njima u velikoj boli,
plačnih očiju i tresući se od straha.^*Ozija se rastužio kad je čuo da se žele predati,
ali se i dalje uzdao u Boga.
Kao brod koji tjeraju strašni vjetrovi^*Poredba.
i nose ga preko mora i velikih valova,

vjetar okreće smjer lađi, ne onamo kamo bi htjela
ploviti, nego puštajući da ju jedra nose kako se vjetar
okrene. Brod se svom snagom pokušava oduprijeti
vjetru dok god je kormilo cijelo, ne želeći udariti o stijenu.

Neprestano pozorno gleda na sve strane jer vidi
da se mora boriti s vjetrom, s morem, s kišom:
olujni vjetar bukom buči, a konopi zvižde,
valovi hučeći nadiru i udaraju u krmu.

Cijelo je nebo prekrio oblak tmurnoga lica,
iz njega pljušti kiša, munja ga presijeca,
grom glasno udara i strahotno tutnji,
a mornar u strahu pada na koljena i dalje jedreći.