Da ios ne dalece / od grada ſtoiahu
Poduboche blece / gdi uodu cripahu
Graiani / ter piahu / ſchrouito pohuate /
Iereſe boiahu / dagih neuhuate.

Vſtoiſe naurate / Ammon i Madian
Scatoru prid urate / Olophernu izuan.
Znai riſce da on ſtan / neuzda u glude
Da u tui gorſchu ſtran / na choi ſtrazu bglude.

Dati poni bude / tai prez aruagne grad
I graian zlochiude / nebudu uridne ſad /
Stau ſtrazu / chano pad / chon zdenac / nedade
Vazimat uodu / chad / chi od gnih napade.

Timtiſe pridade / fas puch on / od uogle /
Aliſe raſpade / od toche neuogle.
Od tadagih chogle / Zaia / chad ti ueli
Oduratit u pogle / gnih potoch on ueli.

Sliſcaf on ca zeli / naredi uoiuode
Chim mochno zapeli / da cufaiu uode.
I ſunce odhode / duadeſetcrat pride /
Li oni obhode / i na zdencih ſide.

Od tada unide / u gradu ſuſcina /^*Od chol izuan nimaſce uode do dvadeſet dā iaſe zlo ſtati zaiom:
Zguſteran izide / iure i uulazina
Od nichih dubina / ios uode imaſce /
Cha zmulom cidina / miromſe diglaſce.

Niſtar magne znaſce / ſfach da ſfa nebi ſfim
Zeiu chagih zgaſce / ugaſila tad gnim.
Stopit uſt nebi cim / priſihat ia iazich /
Vſne pucat / zatim / bliditi fas clouich.

Da još nedaleče od grada stojahu
poduboke bleče gdi vodu čripahu
grajani ter pjahu, skrovito pohvate
jere se bojahu da jih ne uhvate.

Uz toj se navrate Amon i Madijan
šatoru prid vrate. Olofernu izvan
»Znaj«, riše, »da on stan ne uzda u ljude,
da u tuj gorsku stran na koj stražu bljude.

Da ti poni bude taj prez arvanje grad
i grajan zloćude ne budu vridne sad,
stav stražu kano pad kon zdenac ne dade
vazimat vodu kad ki od njih napade.

Tim ti se pridade vas puk on od volje
ali se raspade od toke nevolje.
Od tada jih kolje žaja kad ti veli
odvratit u polje njih potok on veli.«

Slišav on ča želi, naredi vojvode
kim moćno zapeli da čuvaju vode.
I Sunce odhode dvadesetkrat pride,
li oni obhode i na zdencih side.

Od tada unide u gradu sušina.^*Odkol izvan nimaše vode do dvadeset dan, jaše zlo stati žajom.
Z gusteran izide jure i vlažina,
od nikih dubina još vode imaše
ka žmulom cidina mirom se diljaše.

Ništar manje, znaše svak da sva ne bi svim
žeju ka jih žgaše ugasila tad njim.
Stopit ust ne bi čim, prisihat ja jazik,
usne pucat, zatim bliditi vas človik.

Međutim, nedaleko od grada bilo je još nekoliko
prilično dubokih zdenaca odakle su građani crpli
i pili vodu, potajno je dohvaćajući
jer su se bojali da ih ne uhvate.

Amon i Madijan uputili su se pred ulaz
u Holofernov šator i izvana su mu rekli:
»Trebaš znati da obrana grada ne ovisi o broju
ljudi, nego o gorskoj strmini na kojoj stražare.

Kako bi ti se taj grad predao bez borbe
i kako nam zločestoće tih građana ne bi naštetile,
postavi stražu koja će stati uz sam zdenac
i neće dati uzimati vodu nikomu tko dođe od njih.

Tako će ti se sav taj puk predati sam svojom voljom
ili će propasti od tolike nevolje.
Morit će ih žeđ od onoga trena otkad ti zapovjediš
da se onaj njihov veliki potok skrene u polje.«

Čuo je baš ono što je želio čuti i odredio vojvode
kojima je strogo zapovjedio da čuvaju izvore.
Sunce je već dvadeset puta izišlo i zašlo,
a oni su samo sjedili na zdencima i obilazili oko njih.

Od tada je u gradu zavladala suša.^*Kako nisu imali vode dvadeset dana, žeđ ih je počela strašno mučiti.
Iz bunara je već bila nestala i najmanja vlaga,
no u nekim dubinama još je bilo malo vode,
koju su cijedili čašama i dijelili na mjeru.

Ipak, svi su znali da ni sve to što je ostalo ne bi svima
njima ugasilo žeđ od koje su izgarali. Nije bilo ničega
čime bi smočili usta, jezik im se počeo sušiti,
usne pucati, a zatim bi čovjek sav počeo blijedjeti.