Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
[Posveta]
Poctouanomu u Iſucharſtu popu i
parmanziru ſplizchomu goſpodinu
dō Duimu Baliſtrilichiu chumu
ſuomu Marco Marulich humigleno
priporucēie zduornim
pochlonom milo poſchita.
SIH Danſfetih chorizmenih
/ poctouani u Iſucharſtu
goſpodine i chume moi dragi
dom Duime / priurachaiuchi ia
piſma ſtaroga teſtamēta
namirihſe na hiſtoriu one
poctene i ſfete udouize Iudite
/ i preohologa Olopherna / choga ona
ubiuſci oſlobodi ſfu zemglu /
Iſraelſchu iur od naduele pogibili.
Tui hiſtoriuctuchi ulizemi
u pamet daiu ſtumacī
naſcī iazichō / necha / iu budu
razumiti i oni chi niſu naucni
chgnige latinſche aliti diacche.
Da od te ſtuari hotechi tuomu
otacaſtuu oboiega iazicha dobro
umichu dar prichazati / odlucih
naſlidouati hitroſt ditce one chi
omladō litu ſtarigih ſuogih dariuchi
narāce nadiu miriſnimi zelgi
/ mazuranō / ruſmarinom / rutom /
umitelno napraue dar ſfoi / da /
zlochiudo louechi pouechſce uzdarie.
Ia put zlochiudi gnih ne perim / da
ſamo onogai hitra chichēia. Ier
inoga uzdaria od uas neiſchem /
nego choſam uele od pri naſcao
/ glubau prauu i ſfarſcenu u
Iſucharſtu chumi ſtanouito noſite
uechie nerſam doſtoiā / da
cholichoſe priſtogi pitomſchini
uaſcoi cha ſfachomu prichloniti
i priazniui.
Tu poni hitroſt (chacho dim)
naſliduiuchi uſilouahſe recenu
hiſtoriu tacho naprauiti / chacho
bude nichimi izuagnſchimi urehami
/ i uglaieniē / i ulizāiem / i razlicih
maſti cirſaniē obnaiena. ato da
nerecete dauam pochlagnā. onuie
zita ruchouet / choiu u uaſcih
chgnigah poglu nahodite.
Zaiſtoie onaie ruchouet / da
mnozim cuitiē obchichena. chadaiu
dobro raſgledate / rechichete
prominilae lice / chachono uochia
ſtabla premaliti / chada naiueche
ueſelo cuaſti budu.
Euobo hiſtoriu tui ſuedoh u uerſih
/ po obicaiu naſcih zacignauac /
i ioſche pozachonu onih ſtarih / Poet /
chim nizadouoglno pocitati chachoie
dilo proſclo da mnoge nacine obchladaiu
/ nechaie uicnie onim chi budu ctiti /
naſliduiuchi umitelnu ſredbu raſchoſcna
chuhaca / chi na goſpocchoi tarpezi
nechlade liſto uarene ali pecene
giſtuine / da chtomu pridaie ſaprana
i paprana i inih tacih ſtuari / da ſlaie
bude onim chiſu priſli blagouati.
Niſtar magne da prem dar moi ni
tolicha doſtoiāſtua / uzdanſam u uaſcu
dobrotu / dachietega glubezniuo
priati cichia priproſte pitōſchine
/ i ſartcene priazni / chaie
od dauna meiu nami.
Etto chuam gre Iudita goſpoia ma
uiſocho poctouana / more biti
neſmagnom urehom / nego chadaſe
uchaza. Olophernu. ne dauas chacho
i gnega tim prihini / da pria pochripi
u uzdarzaniu ſfete ciſtochie / pridoci
uaſce poneſſci i poſtauiuſci ſfe lipote
/ chraſoſti / chripoſti / diche / i
ſlaue ſuoie / chimiſeie ureſcila uele
plemenitie i gizdauie / nego chenoſe
reſce ſuilō / zlatō / i biſerō. A znaiuchi
dache mochi tacho pocteno pribiuati
pod ſtrihō uaſcō chachoie nigda
pribiuala u Betuligi pod ſuoiom.
Chadaſe budete ſgnom pitomo
razgouarati / darzu daiuchiete
pohualiti ne magne ner ueli
pop Eliachī / chi od Ieroſolīe
doide ſaſfimi Leuiti u Betuliu
uiditiu / cufſci ſartca ſminoſt /
dila hrabroſt / i cudnouatu
ſfetignu ziuota gne. Stogaioi
da huale izuarſne / caſti
doſtoine / uzuiſcēie uiſocho
/ i poglubglenie ciſto / duhouno
/ pobozno / niednō trohō
nedoſtoina pozelinia
ocquargneno chachoſe ſfetī
priſtogi / i ſlugā bozgī podoba.
Iui poni duornoiu primite
/ dobrouoglno naſtanite /
i chu uazda hualite dilō /
tu pohualite i uſtmi. Ierie
naucna huaglena biti
naulaſtito od ſfetoga reda
uaſcega popouſchoga. Gnu
primite / ameni zapouite,
zapouidē uaſcim ſluzba ma
uazdaie priprauna / da
izuarſci ca budete ueliti /
cholichoioi bude uzmozno.
Mir i miloſt goſpodina
naſcega Iſucharſta budi uazda
ſuami. Amen. Odroienia
Iſucharſtoua u puti godiſchie
paruo nachō tiſuchia i petſat.
na duadeſet idua dni miſeca
aprila. V ſplitu gradu.
Suvremeni slovopis – transkripcija
[Posveta]
Počtovanomu u Isukarstu popu i
parmanciru splickomu gospodinu
dom Dujmu Balistriliću kumu
svomu Marko Marulić umiljeno
priporučen’je z dvornim
poklonom milo poskita.
Sih dan svetih korizmenih,
počtovani u Isukarstu
gospodine i kume moj dragi
dom Dujme, privraćajući ja
pisma Staroga testamenta
namirih se na hištoriju one
počtene i svete udovice Judite
i preohologa Oloferna, koga ona
ubivši, oslobodi svu zemlju
izraelsku jur od nadvele pogibili.
Tuj hištoriju čtući, ulize mi
u pamet da ju stumačim
našim jazikom, neka ju budu
razumiti i oni ki nisu naučni
knjige latinske aliti dijačke.
Da od te stvari hoteći Tvomu
otačastvu, obojega jazika dobro
umiću, dar prikazati, odlučih
naslidovati hitrost ditce one ki o
mladom litu starijih svojih darijući,
naranče nadiju mirisnimi zel’ji,
mažuranom, rusmarinom, rutom,
umitelno naprave dar svoj, da
zloćudo loveći povekše uzdarje.
Ja put zloćudi njih ne perim, da
samo onogaj hitra kićen’ja. Jer
inoga uzdarja od Vas ne išćem
nego ko sam vele od pri našao:
ljubav pravu i svaršenu u
Isukarstu, ku mi stanovito nosite
veće ner sam dostojan, da
koliko se pristoji pitomšćini
Vašoj ka svakomu prikloniti
i prijaznivi.
Tu poni hitrost, kako dim,
naslidujući, usilovah se rečenu
hištoriju tako napraviti kako
bude nikimi izvanjskimi urehami
i uglajen’jem i ulizan’jem i razlicih
masti čirsan’jem obnajena, a to da
ne rečete da Vam poklanjam onuje
žita rukovet koju u Vaših
knjigah polju nahodite.
Zaisto je onaje rukovet da
mnozim cvitjem obkićena. Kada ju
dobro razgledate, reći ćete:
»Prominila je lice kakono voća
stabla premaliti kada najveće
veselo cvasti budu.«
Evo bo hištoriju tuj svedoh u versih
po običaju naših začinjavac,
i jošće po zakonu onih starih poet
kim ni zadovoljno počitati kako je
dilo prošlo, da mnoge načine obkladaju,
neka je vičnije onim ki budu čtiti,
naslidujući umitelnu sredbu raskošna
kuhača ki na gospockoj tarpezi
ne klade listo varene ali pečene
jistvine, da k tomu pridaje saprana
i paprana i inih tacih stvari da slaje
bude onim ki su prišli blagovati.
Ništar manje, da prem dar moj ni
tolika dostojanstva, uzdan sam u Vašu
dobrotu da ćete ga ljubeznivo
prijati cića priproste pitomšćine
i sartčene prijazni ka je
od davna meju nami.
Eto, k Vam gre Judita gospoja ma
visoko počtovana! More biti
ne s manjom urehom nego kada se
ukaza Olofernu, ne da Vas kako
i njega tim prihini, da prija pokripi
u uzdaržan’ju svete čistoće, prid oči
Vaše ponesši i postavivši sve lipote,
krasosti, kriposti, dike i
slave svoje, kimi se je urešila vele
plemenitije i gizdavije nego keno se
reše svilom, zlatom i biserom, a znajući
da će moći tako počteno pribivati
pod strihom Vašom kako je nigda
pribivala u Betuliji pod svojom.
Kada se budete š njom pitomo
razgovarati, daržu da ju ćete
pohvaliti ne manje ner veli
pop Elijakim, ki od Jerozolime
dojde sa svimi leviti u Betuliju
vidit ju čuvši sarca sminost,
dila hrabrost i čudnovatu
svetinju života nje. Stoga joj
da hvale izvarsne, časti
dostojne, uzvišenje visoko
i poljubljen’je čisto, duhovno,
pobožno, nijednom trohom
nedostojna poželin’ja
ockvarnjeno, kako se svetim
pristoji i slugam Božjim podoba.
I Vi, poni, dvorno ju primite,
dobrovoljno nastanite.
I ku vazda hvalite dilom,
tu pohvalite i ustmi jer je
naučna hvaljena biti,
navlastito od svetoga reda
Vašega popovskoga. Nju
primite, a meni zapovite.
Zapovidem Vašim služba ma
vazda je pripravna da
izvarši ča budete veliti,
koliko joj bude uzmožno.
Mir i milost gospodina
našega Isukarsta budi vazda
s Vami. Amen! Od rojen’ja
Isukarstova u puti godišće
parvo nakon tisuća i petsat,
na dvadeset i dva dni miseca
aprila, u Splitu gradu.
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
[Posveta]
Marko Marulić uz ljubazan naklon
odsrca i ponizno stavlja se na
raspolaganje poštovanomu u Isusu
Kristu svećeniku i splitskomu
primiceriju gospodinu don Dujmu
Balistriliću, svojemu kumu.
Ovih svetih korizmenih dana,
poštovani u Isusu Kristu gospodine
i moj dragi kume don Dujme,
okrećući stranice Staroga zavjeta
naišao sam na pripovijest o
onoj poštenoj i svetoj udovici
Juditi i preoholom Holofernu:
Judita je ubila Holoferna i tako
spasila izraelsku zemlju od pogibelji
koja se nadvila nad njom.
Dok sam čitao tu pripovijest, palo
mi je na pamet da je prevedem na
naš jezik, tako da je mogu razumjeti
i oni koji ne znaju čitati knjige na
talijanskome i latinskome jeziku.
Budući da sam želio to djelo darovati
Tebi, oče, koji dobro vladaš i jednim i drugim
jezikom, odlučio sam se povesti za primjerom
lukave djece koja za Novu godinu daruju
svojim roditeljima, djedovima i bakama
naranče vješto obogaćene mirisnim
biljkama (mažuranom, ružmarinom i rutvicom),
i to zločesto računajući na to da će
dobiti zauzvrat još bogatije darove.
Mene ne zanima njihov zločest cilj, nego
se ugledam isključivo na njihovu vještinu
ukrašavanja. Ne očekujem od Vas
zauzvrat ništa što nisam dobio već
prije: pravu i po Isusu Kristu savršenu
ljubav, koje mi pružate sigurno mnogo
više nego što sam dostojan, a to je
upravo onoliko koliko se pristoji Vašoj
plemenitosti koja je svakomu sklona i
prema svakomu ljubazna.
Dakle, ugledajući se na tu vještinu
ukrašavanja, nastojao sam navedenu
pripovijest učiniti takvom da bude
izvana nakićena ukrasima te
uglađena, nalickana i obojena
različitim bojama, a sve to da ne biste
rekli da Vam poklanjam nešto što
ionako možete naći među svojim
mnogobrojnim knjigama.
Zaista je moja Judita okićena
mnogim ukrasima. Kad je
dobro pregledate, reći
ćete da je promijenila lice
baš kao voćke koje
veselo cvatu u proljeće.
Evo, prenio sam tu pripovijest u stihove
po običaju naših pjesnika začinjavaca, ali
i po pravilima onih starih pjesnika kojima
nije bilo dovoljno samo prepričati što se
dogodilo, nego su se na mnoge načine
domišljali kako ugoditi čitateljima. Bilo je
to kao da su se ugledali na vješt pripravak
kuhara na raskošnim gozbama, koji na
gospodski stol ne iznosi samo kuhana i
pečena jela, nego im dodaje šafran, papar
i druge takve začine kako bi jelo bilo
slasnije onima koji su došli jesti.
Međutim, iako moj dar nije toliko
dostojanstven, uzdajem se u
Vašu dobrotu da ćete ga ljubazno
primiti zbog iskrene bliskosti
i srdačnoga prijateljstva
što odavno vladaju među nama.
Eto, moja visokopoštovana gospođa
Judita ide k Vama! Vjerojatno nije bila
manje ukrašena kad se pokazala
Holofernu, ali nije to zato da bi Vas
obmanula kao što je njega obmanula,
nego zato da bi Vas podržala u
održavanju svete čistoće stavljanjem
svoje ljepote, krasote, kreposti, časti
i slave pred Vaše oči. Tim se vrlinama ukrasila
puno plemenitije i ljepše nego one
koje se ukrašavaju svilom, zlatom i biserima,
pritom imajući na umu da će tako moći
pošteno prebivati pod Vašim krovom kao
što je nekad prebivala u Betuliji pod svojim.
Kad budete s njom ugodno
razgovarali, smatram da je nećete
pohvaliti manje nego što ju je
pohvalio veliki svećenik Joakim,
koji je sa svim levitima došao iz
Jeruzalema u Betuliju da bi je vidio
kad je čuo za hrabrost njezina
srca i djela te za zadivljujuću
svetost njezina života. Zato joj je
dao posebne hvale, dostojne časti,
veoma ju je uzvisio i dao joj čistu
ljubav, koja je duhovna i pobožna
te nije ni najmanje ukaljana
nedostojnom pohotom, upravo kako
se pristoji svetima i slugama Božjim.
Vi je, dakle, ljubazno primite te
joj drage volje pružite dom.
Uvijek je hvalite svojim djelom,
sada je pohvalite riječima jer je
naviknuta na hvalu, a osobito na
to da je hvali Vaš svećenički sveti
red. Nju primite, a meni zapovjedite.
Po svojoj sam dužnosti u svako
vrijeme spreman da po Vašim
zapovijedima izvršim što god
budete tražili koliko god to
bude moguće.
Neka mir i milost
našega gospodina Isusa
Krista uvijek budu s Vama.
Amen! Od utjelovljenja
Isusa Krista godina 1501.,
na 22. dan mjeseca travnja,
u gradu Splitu.
