Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
A druzi gredihu / maſcuchi prachiami
Chamenie berihu / u chrilo ruchami
Druzi ſchipacami / bihuſe zauargli.
A druzi ſabglami / che bihu potargli.
Suchgne bihu ſuargli / zupe pripaſali /
Ruchauce uzuargli / bicue podpaſali.
Barzetbi ticali / ſchacuchi dubrauom
Ner chadbi bigali / Ielini prid. Lauom.
Gnihti zbedar ſtranom / choleſa ſchichahu
Cha grede rauninom / chogni potezahu.
Sprid i zad iahahu / uitezi zelezni /
Chopiagimſe ſiahu / i meci bodezni.
Iachi da utezni / pod gnimi paſtuſi
Poit u boi uſcezni / uechie ner u guſi.
Vzagne chognuſi / ſfe piſci poticu
Ter od cuitia buſi / za chlobuch zaticu.
Nici prid poticu / a nici ſchut prime
Vſchognſe pomicu / darzechſe za ſtrime.
A tuiti meu ſfime / po ſridi ochola /
Chi biſce nadſfime / ſiaſce na chola.
Cha zgora i zdola / ſfa bihu guozdena
A ſuarha do pola / po guozdu zlachiena.
Chon gnega uſaiena / horugua chuhtaſce
Bila ter cerglena / zdalecſe uiaſce.
A onti ſiaſce / oholo uiſocho
A ſam pogledaſce / po uoiſchu ſcirocho.
Charuauomu ocho / carglen biſce obraz /*Chachof biſce Olopherne:
Brada iur nichocho / proſida / debel haz.
Suvremeni slovopis – transkripcija
A druzi gredihu mašući praćami,
kamen’je berihu u krilo rukami.
Druzi šćipačami bihu se zavargli,
a druzi sabljami ke bihu potargli.
Suknje bihu svargli, župe pripasali,
rukavce uzvargli, bičve podpasali.
Barže t’ bi ticali skačući dubravom
ner kad bi bigali jelini prid lavom.
Njih ti z bedar stranom kolesa šćićahu,
ka grede ravninom konji potezahu.
Sprid i zad jahahu vitezi železni,
kopja jim se sjahu i meči bodežni.
Jaki, da utežni pod njimi pastusi
pojt u boj užežni veće ner u gusi.
Uza nje konjusi sve piši potiču
ter od cvitja busi za klobuk zatiču.
Nici prid potiču, a nici, skut prime,
uz konj se pomiču daržeć se za strime.
A tuj ti meju svime, po sridi okola,
ki biše nad svime, sijaše na kola,
Ka zgora i zdola sva bihu gvozdena,
a s varha do pola po gvozdu zlaćena.
Kon njega usajena horugva ćuhtaše
bila ter čerljena, zdaleč se vijaše.
A on ti sijaše oholo, visoko,
a sam pogledaše po vojsku široko.
Karvavo mu oko, čarljen biše obraz,*Kakov biše Oloferne.
brada jur nikoko prosida, debel haz;
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
A neki su išli mašući praćkama
i rukama skupljali kamenje u krilo.
Neki su zabacili koplja na ramena,
a neki sablje koje su isukali.
Svukli su halje, a gornji dio odjeće pripasali,
zavrnuli rukave i privezali čarape.
Brže bi jurili skačući šumom nego
što bi jeleni bježali pred lavom.
Kola, koja su konji vukli po ravnome,
štitila su ih s bočnih strana.
Oklopljeni vitezovi jahali su sprijeda i straga,
sjajila su im se koplja i oštri mačevi.
Pod njima su bili jaki, ali teško natovareni
pastusi željni borbe više nego plijena,
a konjušari su brzo trčali uz njih te
zaticali stručke cvijeća za šešire.
Neki su jurili naprijed, a neki su se, uhvativši se za
skut, pomicali uz konje držeći se za stremen.
A tu je, među svim tim, nasred tabora sjedio
na kolima onaj koji je bio iznad svega.
Ta su kola bila željezna i s gornje i s donje strane,
a gornja im je polovica bila pozlaćena.
Kod njega je lepršala postavljena bijela i crvena
zastava koja se vidjela izdaleka.
On je sjedio oholo i visoko
te je sam pogledavao vojsku naširoko.
Oko mu je bilo krvavo, obraz crven,*Kakav je bio Holoferno.
brada nekako prosijeda, a trbuh debeo.