Od naſſe odmota / a ſad ca cechamo
Ner danam teſchota / nicha pride ſamo?
Prez tebe predamo / prez tebe hoditi
Neumimo chamo / ni ca uciniti.

Tinas zaſchititi / od zla umiaſce.
Tinas obraniti / od ſile mogaſce.
Suncetinam ſiaſce / udne ter unochi /
Dochla ti ziuglaſce / tchochie ſad pomochi?

Timi zutchi uochi / ſfiſe pochladahu /
Tache tuzbe mochi / chſartcu priuiahu /
Tacho zalech ſlahu / oſmi dan chad pride
Sfi iure mucahu / ſfach naſtan otide.

Sila neizide / choiabi zadila
Sela ali zide / ſinof Iſraila /
Dochlaie ziuila / Iudita na ſai ſfit
Zemglaie u mir bila / i potom uele lit.

Dan u chi bi dobit / Olopherne ctiſce /
Sfechienie uazda bit / od tih chi dobiſce /
Dochla nepodbiſce / pod iaram ſuu ſciu
Pochol umoriſce / ſproroci Meſſiu.

Chomu pochlon diu / bogu ſpaſſu momu /
Iere chonac uiu / pocitaniu tomu /
Iuditi u chomu / ſlauachie bit dochol
Sfitu zemaglſchomu / pocne gorit ochol.

Acholi dai docol / dochla zemgla oua
Bude na charte ſfogl / ſlouignſcha ctit ſloua.
Trudna toga ploua / oudi gidra chala
Plauca moia noua / bogu budi huala /

Od nas se odmota, a sad ča čekamo,
ner da nam teškota nika pride samo!
Prez tebe predamo, prez tebe hoditi
ne umimo kamo ni ča učiniti.

Ti nas zašćititi od zla umijaše,
ti nas obraniti od sile mogaše.
Sunce ti nam sjaše u dne ter u noći
dokla ti življaše. Tko će sad pomoći?«

Timi žutki voći svi se pokladahu,
take tužbe moći k sartcu privijahu,
tako žaleć stahu. Osmi dan kad pride,
svi jure mučahu, svak na stan otide.

Sila ne izide koja bi zadila
sela ali zide sinov Izraila
dokla je živila Judita na saj svit.
Zemlja je u mir bila i potom vele lit.

Dan u ki bi dobit Oloferne čtiše,
svećen je vazda bit od tih ki dobiše,
dokla ne podbiše pod jaram svu šiju,
pokol umoriše s proroci Mesiju.

Komu poklon diju, Bogu, spasu momu,
jere konac viju počitan’ju tomu,
Juditi u komu slava će bit dokol
svitu zemaljskomu počne gorit okol.

Ako li daj dotol dokla zemlja ova
bude na karte svolj slovinjska čtit slova.
Trudna toga plova ovdi jidra kala
plavca moja nova. Bogu budi hvala,

Od nas si otišla, a što drugo sad čekamo
nego samo to da nam dođe neka teškoća!
Bez tebe se bojimo, bez tebe ne znamo
kamo ići ni što učiniti.

Ti si nas znala zaštititi od zla,
ti si nas mogla obraniti od sile.
Ti si nam, dok si živjela, kao Sunce sjala danju
i noću. Tko će nam sada pomoći?«

Tim su se gorkim voćem svi hranili,
tužaljke takve snage privijali su k srcu,
tako su žalujući stajali. Kada je došao osmi dan,
svi su već šutjeli, svi su otišli kući.

Nije se pojavila sila koja bi dirnula
sela ili zidine Izraelovih sinova
dok je živjela Judita na ovome svijetu.
Zemlja je bila u miru još mnogo godina poslije.

Slavili su dan kada je Holoferno bio pobijeđen,
svetkovali su ga uvijek oni koji su pobijedili,
sve dok nisu podložili svoj vrat pod jaram,
otkad su s prorocima ubili Mesiju,

kojemu se klanjam kao Bogu, svojemu spasu,
jer vidim kraj ovoga pripovijedanja
u kojemu će Judita biti slavna sve dok
ne počne gorjeti zemaljski svijet

ili barem dokad ova zemlja
bude na listu papira čitala hrvatske riječi.
Umorna od te plovidbe moja nova lađa
ovdje spušta jedra. Neka bude hvala Bogu,