Schitche obeſeli / chopia uzuartahu
Sfi bihu ueſeli / talambas tucahu.
Nichi priuartahu / garlom zacignuchi
Nichi popiahu / chundir nagignuchi.

Prid gnimi gizduchi / uoiuode ſtumbatom
Na gnihſe obziruchi / uzmitahu batom.
Oruziem ter zlatom / ſfachiſe ſfitglaſce /
Peragim za uratom / uitar zauiaſce,

Prid ſfachim iahaſce / oprouda u crunicu
Pod chrunom imaſce / na uho bargnicu
Zlat ſchit i ſulicu / gnegouu noſechi /
Na gnoi choruguicu / bedeua uodechi.

Tachoti hodechi / uaruglahu ſcerezi
Ocholo gizdechi / aſſyrſchi hercezi /
Bani tere chnezi / uiſocha plemena
Sluge ter uitezi / poctena imena.

Sfega naparchena / tui chola ſchripahu /
Tui noſech brimena / chamilie ſtupahu /
Tui uoli chaſahu / tui braui poticu /
Paſtiri zuizdahu / za gnimi i uicu.

Ni| ſibi ni bicu / nedaiu pochoia.
Gonechi opticu / biſcetgim doznoia.
Mnogabo ozoia / ondi bihu tada.
Chim nebiſce broia / chola tere ſtada.

Za ſfom uoiſchom zada / grediſce Olopherne^*Zaſtaua Olopherna ſſuoim taborom.
Chi ſfimi oblada / ſiunache neſmerne.
Sfi ſluge preuerne / ochol gnega bihu /
Luch ſtrile operne / u ruci gimihu.

Šćitke obeseli, kopja uzvartahu,
svi bihu veseli, talambas tučahu.
Niki privartahu garlom začinjući,
niki popijahu kundir naginjući.

Prid njimi jizdući vojvode s tumbatom,
na njih se obzirući uzmitahu batom.
Oružjem ter zlatom svaki se svitljaše,
pera jim za vratom vitar zavijaše.

Prid svakim jahaše oprovda u krunicu,
pod krunom imaše na uho barnjicu,
zlat šćit i sulicu njegovu noseći,
na njoj korugvicu, bedeva vodeći.

Tako ti hodeći varvljahu šerezi,
okolo jizdeći asirski hercezi,
bani tere knezi visoka plemena,
sluge ter vitezi počtena imena.

Svega naparćena tuj kola škripahu,
tuj noseć brimena kamil’je stupahu,
tuj voli kasahu, tuj bravi potiču,
pastiri zvizdahu za njimi i viču.

Ni šibi, ni biču ne daju pokoja,
goneći optiču, biše t’ jim do znoja.
Mnoga bo ozoja ondi bihu tada,
kim ne biše broja, kola tere stada.

Za svom vojskom zada grediše Oloferne,^*Zastava Oloferna s svojim taborom.
ki svimi oblada s junake nesmerne.
Svi sluge preverne okol njega bihu,
luk, strile operne u ruci jimihu.

Svi su bili veseli: objesili su svoje male štitove,
vitlali kopljima i udarali u bubnjeve.
Neki su pjevali iz svega grla,
a neki su pili naginjući iz velikih posuda.

Vojvode s turbanima jahali su pred njima
i podizali batove dok su ih pogledavali.
Svatko od njih svijetlio je od oružja i zlata,
a vjetar im je povijao pera za vratom.

Oružani pratitelj s krunom jahao je pred svakim
vojvodom, a pod krunom je na uhu imao
naušnicu. Vodeći kobilu nosio je vojvodin zlatni
štit i koplje na kojemu je bila zastavica.

Tako su idući nadirale čete,
a okolo su jahali asirski hercezi,
banovi i knezovi iz visokoga plemstva,
sluge i vitezovi poštena imena.

Kola napunjena svime tu su škripala,
deve su stupale noseći teret,
volovi su kasali, ovnovi trčali,
a pastiri za njima zviždali i vikali.

Goneći ih okolo su trčali, nisu davali mira
ni šibi ni biču – tukli su njima dok se ne bi oznojili.
Tada je ondje bilo veoma mnogo
kola i stada, kojima nije bilo broja.

Holoferno, koji je sa svojim mnogobrojnim junacima^*Holofernova četa sa svojim taborom.
ovladao svima, išao je otraga za vojskom.
Svi prevjerni sluge bili su oko njega
i u rukama su imali lukove i strijele s perjem.