Tachim ſtrahom dahchie / bieno ſartce ouih /
Plac ter uapai bahchie / i iur obide ſfih.^*Chachoſe uoiſcha priſtraſci i poca bizati:
Neoſta charf ugnih / i uidif na grad dil
Vdof Olophergnih / ſtrahgihie uechi bil.

Marmorie ſfuda uril / ſmeteſe uas ochol /
Starchgna uſta od ſil / ſfachie bizat obol.
Chacho chada ſochol / u neboſe uia /^*Prilicha.
Iatoſe ptic od zdol / ſcirocho razuia.

Ca pri more ſfia / napridſe poima /
Ierga ſtrah zabia / duſce nepoima.
Tacho tada gnima / boiazan micaſce
Simo tamo ſfima / po poglu ſtarchaſce.

Sfachiſe boiaſce / ier betuliani
Oruznih huſt ſtaſce / nad gnimi u ſtrani.
Chi uidif da bani / aſfyrſchi odbigoſce /
Sonih gorgnih ſtani / uicuchi ſtechoſce

Stizuchi bodoſce / mnozih ſchipacami
Mnozih poſichoſce / po plechiu ſabglami.
Mnozih chi lugami / na chognih bizahu
Sabieni prachami / legoſce u prahu.

Neuidom ſfiahu / nidgar tochie ſile
V tolichu ſtrahu / iamgnu niſu bile
Chudſu god hodile / nichih mochi magne
Ieſu naſchocile / ni tirale hlagne.

Takim strahom dahće bjeno sartce ovih,
plač ter vapaj bahće i jur obide svih,^*Kako se vojska pristraši i poča bižati.
ne osta karv u njih. I vidiv na grad dil
udov Olofernjih, strah jih je veći bil.

Marmor je svuda vril, smete se vas okol.
Starknja usta od sil, svak je bižat obol.
Kako kada sokol u nebo se vija,^*Prilika.
jato se ptic odzdol široko razvija,

ča pri more, svija, naprid se pojima
jer ga strah zabija, duše ne pojima.
Tako tada njima bojazan micaše,
simo-tamo svima po polju starkaše.

Svaki se bojaše jer Betulijani
oružnih hust staše nad njimi u strani.
Ki vidiv da bani asirski odbigoše,
s onih gornjih stani vičući stekoše.

Stižući, bodoše mnozih šćipačami,
mnozih posikoše po pleću sabljami.
Mnozi ki lugami na konjih bižahu,
sabjeni praćami legoše u prahu.

Nevidom svijahu. Nigdar toke sile
u toliku strahu, ja mnju, nisu bile,
kud su god hodile, ni kih moći manje
jesu naskočile, ni tirale hlanje.

Od takva straha uzdišu njihova izmučena srca,
ori se plač i vapaj i sve ih obuzima,^*Kako se vojska prestrašila i počela bježati.
nije ostalo krvi u njima. A kad su vidjeli na tvrđavi
dio Holofernova tijela, uhvatio ih je još veći strah.

Žamor je svuda vrio, nastala je pomutnja u cijelome
taboru, nastala je strka među vojnicima, svatko
je nastojao pobjeći. Kao kad se sokol vine u nebo,^*Poredba.
a jato ptica se odozdo razleti u širinu

te se, što prije može, skuplja i povlači naprijed
jer ga strah stišće, pa ne može uhvatiti zraka,
tako je tad njima upravljao strah
i razbacivao ih svuda po polju.

Svaki se od njih bojao jer je mnoštvo naoružanih
stanovnika Betulije stajalo nad njima na brijegu
i vičući jurnulo na njih s tih gornjih položaja
kad su vidjeli da su asirski vođe pobjegli.

Stižući ih, mnoge su probadali kopljima,
mnoge su sjekli sabljama po leđima, a mnogi
od onih koji su na konjima bježali prema šumama,
sad su ležali u prašini ubijeni praćkama.

Nestajali su bez traga. Mislim da nikad
ni na jednome mjestu tolika silna vojska nije bila
u toliku strahu niti su je manje snage
napale i lakše otjerale.