Gnemu poni pitie / ſlauno htimo peti /
Tere zgati zartie / a zlobe odneti /
Prauoga oteti / tochie biti diche
Gnemu chie ſfeti / miloſtif u uiche.

Vidiuſci puch liche / neuogl ſfoih / pochol
Bog iur protifniche / ſmete ignih ochol /
Prignuſce glauu dol / gnemu zahualiſce
Slauech gnegouf priſtol / Iuditu hualiſce.

Ozia tui biſce / od ueſelia ſuzi^*Chachoſe ozia obeſeli:
Radoſno uzdiſce / uidech chonac tuzi:
Chachono chi upuzi / u porat iur mnechi^*Prilicha.
Da ga ual pogruzi / uitar ſtraſcno dmechi /

Raduieſe ſtechi / Zgibil choi ubize
V ſebi miſtechi / ter ſpaſan chu ſtize /
Hualu bogu duize / daga nepochlopi
More i neſtize / cho mnozih potopi.

Tachoti meu popi / ueſel Ozia ſtaf
Su beſidu ſchlopi / boga ſfach rece ſlaf /^*Gouori Ozia puchu i Iuditi:
Chi milo chnam uſtaf / i moch zenſche deſne
Mochiu ſuoiom nadaf / protiunim glauu ſne.

V nochi ter u dne / budi uazda ſnami /
Pecal miſli trudne / uazdanam odnami.
A ti meu zenami / blazenas Iudita /
Blazen bog chirami / ſuoimite ſchita

Njemu poni pitje slavno htijmo peti,
tere žgati žartje, a zlobe odneti,
pravoga oteti: to će biti dike
njemu, ki je sveti, milostiv u vike.«

Vidivši puk like nevolj svojih, pokol
Bog jur protivnike smete i njih okol,
prignuše glavu dol, njemu zahvališe
slaveć njegov pristol, Juditu hvališe.

Ozija tuj biše, od vesel’ja suzi,^*Kako se Ozija obeseli.
radosno uzdiše videć konac tuzi.
Kakono ki upuzi u porat jur mneći^*Prilika.
da ga val pogruzi, vitar strašno dmeći,

raduje se steći zgibil koj ubiže,
u sebi misleći, ter spasan ku stiže,
Hvalu Bogu dviže da ga ne poklopi
more i ne stiže, ko mnozih potopi.

Tako ti meju popi vesel Ozija stav
su besidu sklopi: »Boga svak«, reče, »slav,^*Govori Ozija puku i Juditi.
ki milo k nam ustav i moć ženske desne
moćju svojom nadav, protivnim glavu sne.

U noći ter u dne budi vazda s nami,
pečal, misli trudne vazda nam odnami.
A ti meju ženami blažena s’, Judita,
blažen Bog, ki rami svojimi te šćita

Njemu zato slavno zapjevajmo,
zapalimo žrtvu i grijehe odbacimo,
izbavimo pravednika: to će biti na slavu
njemu koji je svet i uvijek milostiv.«

Kad je narod vidio lijek svojim mukama,
jer je Bog već uznemirio neprijatelje i njihov tabor,
prignuli su glave i zahvalili Bogu
slaveći njegovo prijestolje te su hvalili Juditu.

Bio je tu i Ozija koji je zaplakao od radosti^*Kako se Ozija razveselio.
i veselo uzdisao jer je vidio kraj tuzi.
Kao onaj koji doplovi u luku još misleći^*Poredba.
da će ga val potopiti, dok vjetar strašno puše,

raduje se stojeći i misleći u sebi
na propast koju je izbjegao i na spasenje koje je stiglo.
Daje hvalu Bogu što ga nije poklopilo more
koje je potopilo mnoge i što se nije utopio.

Zatim je ozareni Ozija stao među svećenike
i izrekao ove riječi: »Neka svi slave Boga,^*Ozija govori narodu i Juditi.
koji nam je milostivo došao i moć ženske desnice
pojačao svojom te neprijateljima skinuo glavu.

Neka uvijek bude s nama, danju i noću,
i neka uvijek od nas tjera tugu i teške misli.
A ti, Judita, blažena si među ženama,
blažen bio Bog koji te zaštitio svojim ramenima