Chie nebes uiſce / i chi ſfacha more
Iur odlucil biſce / puchu da pomore.
Iudita zaſtore / poſtigli razmace /
Sartceioi chopore / blizeſe primace.

Ruchu ſruchom ſtace / i chnebu poduignu /
Nacholina chlace / i ſuzami rignu /
Glaſa neizduignu / da moli u ſebi /^*Molitua Iudite chad hoti ubiti Olopherna:
Boze dai da ſtignu / caie godi tebi.

Stuori miloſt meni / pochrip rabu tuoiu /
Strahmi uas odnemi / duigni ruchu moiu /
Da ſtuar ſfarſci choiu / miſal moia plodi /
Daſe tebe boiu / puci ter narodi.

Sada ſada hodi / tuoi grad Ieroſolim
Od neuogl ſlobodi / i fas puch tuoi molim.
Raſap dai oholim / chiſe uzuiſcuiu /
Pochoi poſgli boglim / chiſe ponizuiu.

Ouo ca ueruiu / po tebi ia mochi /
Chocho potribuiu / hotimi pomochi.
V dne ter unochi / tebi da hualu dam /
Ier u tuoie mochi / ſad ſfarſcit to uzdam.

To rechſci duize ram / i na nogah poſtup
Ter muce bicag ſnam / chi uiſcaſce o ſtup
Podriga / chicmu zdup / Olopherna iednom
A drugom ruchom lup / chla ſchube obiednom.^*Chachoga ubi iednom ruchō za ulaſe uhitifga a drugō chogluchi:

Hronu ſtrepi ſobom / lezechi on uznach /
Darhta rucha ſnogom / fas ſe oſtabi pach /
Izdaſce nebi iach / garchglanom ſica charf.
Tachot zgibe iunach / tacho ſpuſti obarf.

Ki je nebes više i ki svaka more,
jur odlučil biše puku da pomore.
Judita zastore postilji razmače,
Sartce joj kopore, bliže se primače.

Ruku s rukom stače i k nebu podvignu,
na kolina klače i suzami rignu;
glasa ne izdvignu, da moli u sebi.^*Molitva Judite kad hoti ubiti Oloferna.
»Bože, daj da stignu ča je godi tebi.

Stvori milost meni, pokrip rabu tvoju,
strah mi vas odnemi, dvigni ruku moju
da stvar svarši koju misal moja plodi,
da se tebe boju puci ter narodi!

Sada, sada hodi, tvoj grad Jerozolim
od nevolj slobodi i vas puk tvoj, molim.
Rasap daj oholim, ki se uzvišuju,
pokoj pošlji boljim, ki se ponižuju.

Ovo ča veruju po tebi ja moći,
koko potribuju, hoti mi pomoći.
U dne ter u noći tebi da hvalu dam
jer u tvoje moći sad svaršit to uzdam.«

To rekši, dviže ram i na nogah postup,
ter muče bičag snam ki višaše o stup,
podri ga, kičmu zdup Oloferna jednom,
a drugom rukom lup, kla skube objednom.^*Kako ga ubi jednom rukom za vlase uhitiv ga, a drugom koljući.

Hronu, strepi sobom, ležeći on uznak,
darhta ruka s nogom, vas se oslabi, pak
izdaše. Ne bi jak, garkljanom siča karv.
Tako t’ zgibe junak, tako spusti obarv.

Onaj koji je iznad nebesa i koji je svemoguć
već je odlučio pomoći narodu.
Judita razmakne zastore kreveta,
a srce joj je tuklo kad se bliže primaknula.

Sklopi ruke i digne ih k nebu,
padne na koljena te joj suze navru na oči;
pomoli se u sebi ne puštajući glas:^*Juditina molitva za ubojstvo Holoferna.
»Bože, daj da učinim što je tvoja volja,

daj mi milost, osnaži svoju službenicu,
oduzmi mi sav strah, digni moju ruku
da izvrši ono što sam zamislila
da te se boje svi narodi i plemena.

Molim te: sad dođi i oslobodi od nevolja
svoj grad Jeruzalem i cijeli svoj narod.
Daj propast oholima, koji se uzvisuju,
a mir pošalji dobrima, koji se ponizuju.

Pomozi mi da s tvojom pomoći
izvršim kako treba ovo u što vjerujem.
Danju i noću da ti zahvaljujem
jer se nadam da ću to uspjeti uz tvoju pomoć.«

Kad to izusti, uspravi se i ustane,
bez riječi skine bodež koji je visio na stupu,
podbije Holofernu leđa, jednom ga rukom
potegne za kosu, a drugom ga udari i u isti mah zakolje.^*Kako ga je ubila jednom ga rukom uhvativši za kosu, a drugom ga zaklala.

On zahropće, trgne se ležeći na leđima,
noge i ruke mu zadrhte, opuste se te izdahne.
Snaga ga napusti, iz grkljana mu šikne krv.
Tako pogine junak, tako sklopi oči.