Ier nichi o ploci / udri ſobom padſe /
Nichiſe pomoci / nichi chara ſuadſe /
Nichi darzat radſe / druga uhitiſce /
Ter i zdrugom zadſe / uznach uzuarziſce.

A nichi rigniſce / nichiſe gnuſcahu /
A nichi leziſce / nichi nagn padahu /
A druzih noſcahu / ſtauitgih na odar /
Tochoſe ſaznahu / chocho martaf touar.

Tchochie imiti uar / uſtegnuti garla /
Pogledai oui bar / ter ui iel umarla /
Tui caſt / i doparla / tamnoſti gardina /
Chaie oto ſuarzla / daie uitez ſfigna.

Sad ui chacho ligna / Olophergna sila /
Chachoiu razcigna / hot neciſta dila.
Poſtiglaie bila / na ſridu chomori
Mehcha / ciſta / bila / ſpiſani zaſtori.

Nagnoiſe obori / Olopherne unid /
Zaſpa uechma gori / nego morſchi meduid.^*Olopherne zaſpa:
Spechiga tacho uid / Iudit / Abri ſuoioi
Poi polachcho naprid / rece na uratih ſtoi.

Oue dui tad u toi / Loznici oſtale
Solophernom / u gnoi / nebihu zaſpale.
Poni od tei ſtale / na uratoh Abra ſta /
Ieſul ſtraze pale / oſlichouati ia.

Iſtraze i ceglad ſfa / cha biſce ocholi
Biſce chacho martua / ſfibo na tom ſtoli
Giſce chacho uoli / da ios uechie piſce /
Bditi nebi choli / ſtraze neciniſce.

Jer niki o ploči udri sobom pad se,
niki se pomoči, niki kara svad se.
Niki daržat rad se druga uhitiše,
ter i z drugom zad se uznak uzvarziše.

A niki rigniše, niki se gnušahu,
a niki ležiše, niki na nj padahu.
A druzih nošahu stavit jih na odar,
toko se saznahu koko martav tovar.

Tko će imiti var ustegnuti garla,
pogledaj ovi bar ter vij je l’ umarla
tuj čast i doparla tamnost i gardina,
ka je oto svarzla da je vitez svinja.

Sad vij kako linja Olofernja sila,
kako ju razčinja hot nečista dila.
Postilja je bila na sridu komori,
mehka, čista, bila, s pisani zastori.

Na njoj se obori Oloferne unid,
zaspa većma gori nego morski medvid.^*Oloferne zaspa.
Speći ga tako vid Judit, Abri svojoj:
»Poj polahko naprid«, reče, »na vratih stoj!«

Ove dvi tad u toj ložnici ostale
s Olofernom, u njoj ne bihu zaspale.
Poni od tej stale na vratoh Abra sta,
jesu l’ straže pale, oslihovati ja.

I straže i čeljad sva ka biše okoli,
biše kako martva. Svi bo na tom stoli
jiše kako voli, da još veće piše.
Bditi ne bi koli, straže ne činiše.

Neki su udarali glavom o pod,
neki su se pomokrili, a neki svađali.
Neki su se opet hvatali za druge da ne padnu,
a onda zajedno padali na leđa.

Neki su povraćali, neki se odvratno ponašali,
neki su ležali, a drugi na njih padali.
Neke su nosili da ih stave u krevet,
a bili su prisebni kao mrtvo magare.

Tko se želi suzdržati od lakomosti,
neka pogleda ovu masu i kaže je li tu umrla
čast, a zavladali gadost i porok
koji su od viteza napravili svinju.

Pogledaj sada kako Holofernova sila kopni
i kako je uništavaju sramotna djela.
Krevet mu je bio nasred sobe,
mek, čist, bijel sa šarenim zastorima.

Holoferno je ušao i svalio se na krevet
te zaspao kao morski lav.^*Holoferno je zaspao.
Kad ga je Judita vidjela kako spava, rekla je Abri:
»Pođi malo naprijed i stani na vrata.«

Njih su dvije tada ostale u sobi
s Holofernom, ali nisu ondje spavale.
Abra je stala na vrata sobe
kako bi čula je li se straža umirila.

I stražari i svi ostali koji su bili ondje
izgledali su kao mrtvi. Svi su za tim stolom
jeli kao volovi i još više pili:
nitko više nije bdio, a ni straže nije bilo.