Zaditchie ſmianie / drugi ric ſu cufſci /
Gouorit zamanie / tarbuh nima uſci.
Razbire pichuſci / i ſlaſti priurachia
I uina ochuſci / ter uſe ſfe ſurachia.

Pa chinoſe odurachia / od dobra naucha /
Pridagnſe neizfrachia / caſe totu chglucha.
Tim piſce ma rucha / chimno ſfetu duhu
Nezgodit ieſt mucha / uechia ner tarbuhu.

Chi nimaiu buhu / huda utuarienia
Zalizlu u uhu / ſpaſena ſliſcenia.
Da iur gouorenia / ricſe tamo urati
Na ſai ſpouidenia / odchleſe uurati.^*Vrachia na pocitanie hiſtorie gouorenie:

Olopherne ſtati / na noge pre iedua
Mogaſce / ier iati / chocho mogahu dua
Tolicho ſam on zzua / i obuiaga ſan
Vagau zatuaruch zua / inih da gredu uan.

Idoſce na ſuoi ſtan / ſobom teturaie^*Chacho piani gredihu chiſe ctouaſce ſholophernom.
Ierbo ne iedan zban / popiſce ſpiaie /
Redom zacignaie / zdrauicu obnoſe /
Iednu popiaie / a drugu donoſe.

Poidoſce zanoſe / tud ouud nogami /
Samiſe nadnoſe / chimgluchi glauami /
V obrazgim plami / a na noſu para /
Ina brade prami / laſchiaſceſe cquara.

Tarbuh chacho zara / nadmen odſtoiaſce /
Ric chu potopara / iazich prichoſcaſce /
Suiſte neſaznaſce / ctachglahugim oci /
Rugo gnimi ſtaſce / i ſmihſe potoci.

Zadit će smijan’je drugi, rič su čuvši
govorit: »Zaman je, tarbuh nima uši,
razbire piću si i slasti privraća
i vina okusi, ter u se sve svraća.«

Da kino se odvraća od dobra nauka,
prida nj se ne izvraća ča se totu kljuka.
Tim piše ma ruka, kimno Svetu Duhu
ne zgodit jest muka veća ner tarbuhu.

Ki nimaju buhu huda utvarjen’ja,
zalizlu u uhu spasena slišen’ja.
Da jur govoren’ja rič se tamo vrati
na saj spoviden’ja odkle se uvrati.^*Vraća na počitan’je hištorije govoren’ja.

Oloferne stati na noge prejedva
mogaše jer jati koko mogahu dva,
toliko sam on zžva i obuja ga san.
Vagav zatvaruć, zva inih da gredu van.

Idoše na svoj stan, sobom teturaje^*Kako pijani gredihu ki se čtovaše s Holofernom.
jerbo ne jedan žban popiše spijaje.
Redom začinjaje, zdravicu obnose,
jednu popijaje, a drugu donose.

Pojdoše zanose tud-ovud nogami,
sami se nadnose kimljući glavami.
U obraz jim plami, a na nosu para
i na brade prami lašćaše se ckvara.

Tarbuh kako žara nadmen odstojaše,
rič, ku potopara, jazik prikošaše.
Sviste ne saznaše, ctakljahu jim oči,
rugo njimi staše i smih se potoči.

Neki će se početi smijati kad ovo čuju
i reći: »Uzalud govoriš, trbuh nema uši.
On si bira hranu i slasti,
kuša vino i sve trpa u sebe.«

Ali pred onoga koji ne sluša dobru pouku
ne iznosi se ono što se ovdje govori.
Moja ruka piše za one kojima nije teže
ugoditi Duhu Svetomu nego trbuhu.

Onima kojima buha opake okorjelosti
nije ušla u uho spasonosna slušanja
neka se nit pripovijedanja vrati onamo
odakle se udaljila radi ovih priča.^*Vraća se na početak priče.

Holoferno je već jedva mogao stajati na nogama
jer je sam pojeo onoliko koliko bi dvojica
mogla pojesti te ga je obuzeo san.
Bagoa je prekinuo gozbu i sve poslao van.

Teturajući su pošli u svoje sobe^*Kako su pijani hodali oni koji su se častili s Holofernom.
jer su iskapili više od jednoga vrča,
sve pjevajući i redajući zdravice.
Jednu završe, a drugu već počinju.

Pošli su zanoseći nogama amo-tamo,
posrćući i klateći glavama.
Obrazi su im se rumenjeli, para im izlazila iz nosa,
a brade im se sjajile od masti.

Trbuh im je bio nabreknut kao bačva,
a jezik im se zaplitao kad su pokušavali govoriti.
Potpuno bez svijesti, zacakljenih očiju
sramotno su se ponašali i cerekali.