Toiſe hudigni dau / Antioch moguch chragl
Iachi chachono lau / ſchimie za ſto ſtal.
Bigih pian / bi gnim zal / tarpiti nehtiſce
Sramotu i pecal / tertiga ubiſce.^*Antioch chragl od Syrie chi Rimgnanō rat cini
/ pian bi ſuoih / a oniga ubiſce.

Bogletimu biſce / uboi ſmart priati
Ios chada imiſce / ſa Rimgnani rati /
Nere ziuu ſtati / do ſtotin lit rocha
Pach chonac imati / tolicha prirocha.

Raſchoſca obrocha / iuina cho ſarcha
Vcini zeſtocha / Antonia Marcha.
Silan po Rim tarcha / uulaſtele chogluchi /
Gnih blago raztarcha / chuhacem daiuchi.

Toiga podticuchi / Cleopatru glubi.
Zenu puſchuiuchi / po tom ſebe zgubi.^*Marcho Antoni uelich biſce zarlac i opiauac
pobi uele graian / polacu uulaſtelina iednoga
daroua chuhacu ſuomu iermu biſce ugodno ſchuhao
/ Pian uuichie bgliuua obglubi Cleopatru
Chraglicu od Alexandrie a zenu puſti / chabiſce
ſeſtra octauiana Ceſara i ſtoga pogibe:
Chiſu tachi zubi / slobechie nadurichi /^*Cholicho zlo dohodi cicha garla:
Chacho uethe rubi / chripoſtchie odurichi.

Na chonac neſrichi / upaſtchie u ſfachoi.
Nemochgihchie ſichi / ſtumach nedat pochoi
Smalitchie razbor ſuoi / i ioſchie imanie /
Pach u uichomgni znoi / bitichie gnih ſtanie.

Toj se hudinji dav Antiok, moguć kralj,
jaki kakono lav, s kimi je za sto stal,
bi jih pjan. Bi njim žal, tarpiti ne htiše
sramotu i pečal ter ti ga ubiše.^*Antiok, kralj od Sirije, ki Rimnjanom rat učini,
pijan bi svojih, a oni ga ubiše.

Bolje ti mu biše u boj smart prijati
još kada imiše sa Rimnjani rati
nere živu stati do stotin lit roka,
pak konac imati tolika priroka.

Raskoša obroka i vina ko sarka
učini žestoka Antonija Marka.
Silan po Rim tarka vlastele koljući,
njih blago raztarka kuhačem dajući.

Toj ga podtičući Kleopatru ljubi,
ženu pušćujući. Po tom sebe zgubi.^*Marko Antonij velik biše žarlac i opijavac.
Pobi vele grajan. Polaču vlastelina jednoga
darova kuhaču svomu jer mu biše ugodno skuhao.
Pijan u viće bljuva. Obljubi Kleopatru,
kraljicu od Aleksandrije, a ženu pusti, ka biše
sestra Oktavijana cesara, i stoga pogibe.
Ki su taki zubi, zlobe će nadvrići,^*Koliko zlo dohodi cića garla.
kako vethe rubi kripost će odvrići.

Na konac nesrići upast će u svakoj.
Nemoć jih će sići, stumak ne dat pokoj,
smalit će razbor svoj i jošće iman’je,
pak u vikomnji znoj biti će njih stan’je.

Toj se opačini predao moćni kralj Antioh, jak
kao lav, pijan je tukao one s kojima je sjedio za stolom.
Kad im je to postalo mučno i više nisu htjeli trpjeti
tu sramotu i jad, ubili su ga.^*Antioh, sirijski kralj, koji je ratovao s Rimljanima,
pijan je tukao svoje ljude, pa su ga ubili.

Bolje bi mu bilo da je našao smrt u boju
dok je još ratovao s Rimljanima
nego da je doživio i sto godina,
pa tako sramotno skončao.

Raskošna gozba i vino koje je ispio
ražestili su Marka Antonija,
pa je po Rimu trčao i klao vlastelu,
a njihovo bogatstvo razdijelio kuharima.

Time potaknut obljubio je Kleopatru,
ostavio ženu i zatim se upropastio.^*Marko Antonije bio je veliki proždrljivac i pijanac.
Mnogo je ljudi pobio. Svojemu je kuharu darovao
palaču jednoga vlastelina jer mu je dobro kuhao.
Pijan je povraćao u Senatu. Obljubio je Kleopatru,
aleksandrijsku kraljicu, a ostavio ženu koja je
bila sestra cara Oktavijana. Zato je poginuo.
Oni koji su takvi navući će zlo na sebe,^*Koliko zla dolazi zbog proždrljivosti.
a odbacit će krepost kao staru odjeću.

Na koncu će upasti u svaku nevolju:
stići će ih bolest, trbuh im neće dati mira,
smanjit će im se i razboritost i bogatstvo
te će prebivati u vječnim mukama.