Vino ter oholſtuo / Alexandra ſmami.
Tacho da uboiſtuo / ſuoimi ruchami
Stuori / parch ſuzami / lica gorcho umi /
Obuiat tugami / tocho draga ubi.^*Alexandar pian ubi clita baruna ſuoga / chadaſe razabra
iutri dan ia pitati gdie Clit / i odzaloſti nehtiſce giſti
htechi iſam umriti / da iniga priprauiſce.

Centaure pogubi / peritou ſlaphiti /
Ier huataie zubi / iur piani i ſiti
Onih chih poctiti / gnih doſtoiaſceſe /
Za zene zaditi / neſramouaſceſe.^*Centaure chi ſgnim meiaſcahu zua na ſuoi pir
perithou chral od laphiti / oni obgifſciſe i opifſci
pohitiſce za zene / zatoih pobi.

Sachi zgubiſceſe / chad u Cyrrof ochol
Stupih obiſceſe / opiſce / i pochol
Legoſce chacho uol / on nagne napuſti /
Razbigih / dagim bol / ziuihgih nepuſti.^*Sachi ieſt bio nichi narod u perſiu / chih buduchi uoiſcha mnoga
chragl Cyr od perſie ciniſe bizati / tergim puſti ochol
pun uina i braſcna ſfachoga oni ſedoſce tui piti i giſti /
chad biſce puni razlegoſceſe / on nagne pripuſti i pobigih.

Vino ziuot ſhuſti / lacyda i Criſippa.
Mudroſt od gnih uſti / zacharni tai ſippa.^*Lycid. Chrilip. Arceſlau toiſu bili nauceni philoſophi da garluſe daſce /
nichi diu umri uino piuchi / a nichi cich toga u tarpiu upadſci pogibe.
Tai chonac opipa / pytanſchi Arceſtau /
I on pian udipa / u Charonouu plau.^*Charonie chi brodi duſce u pachlu chacho diu Poet.

Vino ter oholstvo Aleksandra smami
tako da ubojstvo svojimi rukami
stvori, pak suzami lica gorko umi
obujat tugami: toko draga ubi.^*Aleksandar pijan ubi Klita, baruna svoga. Kada se razabra
jutri dan, ja pitati gdi je Klit i od žalosti ne htiše jisti,
hteći i sam umriti, da ini ga pripraviše.

Centaure pogubi Peritov s Lafiti
jer hvataje zubi, jur pjani i siti,
onih kih počtiti njih dostojaše se
za žene zaditi ne sramovaše se.^*Centaure, ki š njim mejašahu, zva na svoj pir
Peritov, kralj od Lafiti. Oni, objivši se i opivši,
pohitiše za žene. Zato ih pobi.

Saki zgubiše se kad u Cirov okol
stupiv, objiše se, opiše. I pokol
legoše kako vol, on na nje napusti,
razbi jih, da jim bol, živih jih ne pusti.^*Saki jest bio niki narod u Perziju, kih budući vojska mnoga,
kralj Cir od Perzije čini se bižati ter jim pusti okol
pun vina i brašna svakoga. Oni sedoše tuj piti i jisti.
Kad biše puni, razlegoše se. On na nje pripusti i pobi jih.

Vino život shusti Lacida i Krizipa,
mudrost od njih usti začarni taj sipa.^*Lacid, Krizip, Arceslav: toj su bili naučeni filozofi, da garlu se daše.
Niki, diju, umri vino pijući, a niki cić toga u tarpiju upadši, pogibe.
Taj konac opipa pitanski Arceslav
i on pjan udipa u Karonovu plav.^*Karon je ki brodi duše u paklu, kako diju poete.

Vino i oholost tako su omamili Aleksandra
da je svojim rukama počinio ubojstvo,
pa je gorkim suzama umio lice,
obuzet tugom što je ubio dragoga prijatelja.^*Aleksandar je pijan ubio Klita, svojega baruna. Kad je sutradan
ujutro došao k sebi, upitao je gdje je Klit i od žalosti nije htio više
jesti želeći i sam umrijeti, ali su ga drugi odgovorili od toga.

Piritoj je s Lapitima pogubio kentaure
jer se, već pijani i siti, nisu sramili
hvatati žene onih koji su se udostojali počastiti ih
i zariti svoje zube u njih.^*Piritoj, kralj Lapita, pozvao je na svadbu kentaure,
koji su živjeli u susjednoj zemlji, a oni su se najeli,
napili i navalili na njihove žene. Zato ih je pobio.

Skiti su izginuli kad su se, došavši u Kirov tabor,
nažderali i napili. Nakon što su
polijegali kao volovi, on je na njih navalio,
razbio ih, zadao im bol i nije ih ostavio na životu.^*Skiti su bili neki narod u Perziji, a imali su veliku vojsku.
Kralj Kir od Perzije, pretvarajući se da bježi, ostavio im je
tabor pun vina i svakakve hrane. Oni su zasjeli jesti i piti.
Kad su se najeli, polijegali su, a on se vratio i pobio ih.

Vino je uništilo život Lakida i Hrizipa,
ta je sipa zacrnila mudrost njihovih usta.^*Lakid, Hrizip i Arkezilaj bili su učeni filozofi, ali su se odali piću.
Jedan je, kažu, umro pijući vino, a drugi se razbolio i umro.
Takav je kraj snašao i Arkezilaja Pitanca:
on je pijan uskočio na Haronovu splav.^*Haron prevozi duše u pakao, kako govore pjesnici.