Huala tebi riſce / chragleua ſfitloſti^*Odgouor uichnichof.
Daſmo od naiuiſce / pri tebi miloſti.
A tuoioi iachoſti / iurſe priſtogi ſfom
Prez ſfache pachoſti / obladati zemglom.

Ier chi tocho ſobom / grad more tuard biti /
Chi ti ſtuoiom uoiſchom / nechies razoriti?
Tcholichieſe mniti / ſilan zadouogle
Chichie ſtobom ſmiti / aruatſe na pogle?

Sada tuoie uogle / ſtuoriti odluchu
Chacho ti znas bogle / u tuoiuie ruchu.
Dragoche bit puchu / ueſelchie bit ruſag
Chad tebe uzuuchu / naſfega ſfita ſag.

Zatimchiete tuoi trag / uazda blagoſlouit /
Da rodiuſciſe nag / tobom oblada ſuit.
A glaſchie tuoi ziuit / ſfuda ſlauan hode
Dochol budu ſfitit / zuizde / techi uode.

Tom hualom uzhode / chragl uechie uzbuia /
Chacho chadſe ſuode / uali gdie ſtruia.
Ter hlepech na tuia / louiſchia urich mrize /
Chacho gluta guia / gori glauu duize.

Chi ſtoite nize / moga ſlugu uerna
Sad rece naibarze / zouite Olopherna.
Chad doide / Biſerna / chrunamis rece bil /^*Chragl gouori Olophernu.
Strila zlatoperna / chudſi godi hodil.

»Hvala tebi«, riše, »kraljeva svitlosti,^*Odgovor vićnikov.
da smo od najviše pri tebi milosti.
A tvojoj jakosti jur se pristoji svom
prez svake pakosti obladati zemljom.

Jer, ki toko sobom grad more tvard biti
ki ti s tvojom vojskom nećeš razoriti?
Tko li će se mniti silan zadovolje?
Ki će s tobom smiti arvat se na polje?

Sada tvoje volje stvoriti odluku,
kako ti znaš bolje, u tvoju je ruku.
Drago će bit puku, vesel će bit rusag
kad tebe uzvuku na svega svita sag.

Zatim će te tvoj trag vazda blagoslovit
da, rodivši se nag, tobom oblada svit.
A glas će tvoj živit, svuda slavan hode,
dokol budu svitit zvizde, teći vode.«

Tom hvalom uzhode, kralj veće uzbuja,
kako kad se svode vali gdi je struja,
ter hlepeć na tuja lovišća vrić mriže,
kako ljuta guja gori glavu dviže.

»Ki stojite niže, moga slugu verna
sad«, reče, »najbarže zovite Oloferna!«
Kad dojde, »Biserna kruna mi s’«, reče, »bil,^*Kralj govori Olofernu.
strila zlatoperna, kud si godi hodil.

Rekli su: »Hvala tebi, kraljevska svjetlosti,^*Odgovor vijećnika.
što smo kod tebe u najvećoj milosti.
A tvojoj se jakosti već pristoji
da zavlada zemljom bez ikakve štete.

Jer koji grad može sam po sebi biti tako utvrđen
da ga ti sa svojom vojskom nećeš razoriti?
Tko li će se smatrati dovoljno silnim?
Tko će se usuditi boriti na polju protiv tebe?

U tvojim je rukama da sad odlučiš
svojom voljom kako najbolje znaš.
Puku će biti drago i zemlja će biti vesela
kad tebe postave za vladara cijeloga svijeta.

Zatim će te tvoje potomstvo dovijeka blagoslivljati
jer se rodilo golo, a zavladalo je svijetom zahvaljujući
tebi. A tvoj će glas živjeti i posvuda će biti slavljen
sve dok zvijezde budu svijetlile i vode tekle.«

Kralj se još više uzdignuo ponesen tom hvalom,
kao kad se dignu valovi ondje gdje je morska struja,
te je, žudeći da baci mreže na tuđa lovišta,
dignuo glavu poput zmije otrovnice.

Rekao je: »Vi koji ste dolje, sad što brže možete
zovite mojega vjernog slugu Holoferna!«
Kad je došao, rekao mu je: »Kud god si išao,^*Kralj govori Holofernu.
bio si mi biserna kruna i strijela zlatnoga pera.