Chaſam ia / da barz mnis / Iudit odgouori /^*Odgouori Iudit Vagauu:
Da nechiu napoſpis / poit u toi chomori?
Chiſu moi opori / da hizat uz oſtan
Mogu / ali gori / rech nize mene ſtan?

Bud poni dobro znan / chaie drago gnemu
Menie chacho man / i ſlatcho u ſfemu.
Rabachiu bit temu / za moga ziuota /
Achomuſam cemu / zna gnega dobrota.

Tachoi rici mota / Iudita ueſela
Daie ta pohota / Olopherna ſuela.
Na tacha iur mela / dachie lechi nice
A gradi i ſela / ſtechi paruo lice.

Chad ſpuſti udice / ter zadie ribu /^*Prilicha.
Iſtezuch tugnice / mahne gori ſcibu
Ribar / i potribu / ima iur datiu uan /
Radoſtan da hlibu / ſmochmuie priprauan.

Tacho chad oſnouan / iur miſli ſuoie teg
Vidi Iudit / izuan / urche naſe uſteg
I ſchuta pouſpreg / radoſna poide tad
Da tui ruchom poſeg / oſnouu otcha ſad.

Olopherne gnu chad / prid ſobom ugleda /
V glubaui zaſcad / ſartcemu uſpreda.
Slaiamu bi meda / da gorchoſtchie zerat
Studenigi leda / chada bude lezat.

»Ka sam ja, da barž mniš«, Judit odgovori,^*Odgovori Judit Vagavu.
»da neću na pospiš pojt u toj komori?
Ki su moji opori, da hizat uz ostan
mogu, ali gori reć: ‘Niže mene stan.’

Bud poni dobro znan ča je drago njemu,
meni je kako man i slatko u svemu.
Raba ću bit temu za moga života,
ako mu sam čemu, zna njega dobrota.«

Takoj riči mota Judita, vesela
da je ta pohota Oloferna svela
na taka jur mela da će leći nice,
a gradi i sela steći parvo lice.

Kad spusti udice ter zadije ribu,^*Prilika.
istežuć tunjice, mahne gori šibu
ribar i potribu ima jur dat ju van,
radostan da hlibu smok mu je pripravan.

Tako, kad osnovan jur misli svoje teg
vidi Judit, izvan urehe na se usteg
i skuta pouspreg, radosna pojde tad
da tuj, rukom poseg, osnovu otka sad.

Oloferne nju kad prid sobom ugleda,
u ljubavi zašad, sartce mu uspreda.
Slaja mu bi meda, da gorkost će žerat,
studeniji leda kada bude ležat.

Judita odgovori: »Što ti misliš, kakva bih ja bila^*Judita odgovori Bagou.
da sad odmah ne pođem u tu odaju?
Čime bih se ja mogla suprotstaviti takvoj sili?
Zar bih mogla planini reći: stani ispod mene?

Dakle, želim da znaš da je ono što je njemu drago
meni u svemu slatko poput mane s neba.
Bit ću mu sluškinja cijeli svoj život
ako njegova dobrota misli da sam toga vrijedna.«

Tako se Judita igrala riječima, vesela što
je pohota već navela Holoferna
na tanak led i što će se uskoro nasukati u plićak,
a gradovi i sela opet će biti slobodni kao prije.

Kad ribar spusti udice i zakvači ribu,^*Poredba.
povuče gore štap zatežući strunu
pa je već spreman izvući je van,
radostan što će uz kruh imati i slastan zalogaj.

Tako i Judita, već vidjevši da je postavljena osnova
za tkanje njezine zamisli, postavi na sebe vanjske
ukrase te, malo podignuvši haljinu, ode radosna da
svojom rukom dovrši to tkanje.

Kad ju je Holoferno ugledao pred sobom,
srce mu zadrhti od zaljubljenosti.
Bila mu je slađa od meda, ali će mu biti gorka
kad bude ležao hladniji od leda.