Da paruo ouoie / iſproſila molech /
Molitue dit ſuoie / u nochi iſhodech /
Da nitchor odhodech / chamochies receioi /
Ni opet dohodech / od chud gres? caie toi?

Toi biſce dao gnoi / Olopherne ſuoim
Vratarom tad tacho / zapouid cine ſfim /
Tai ſlobod duima gnim / Abri ter Iuditi
Da bude ne inim / za tri dni ſluziti.

Ona izhoditi / ia gdragi ſtazechi
Chpotochu hoditi / uodomſe ciſtechi.
A pach uzlazechi / boguſe moglaſce
Da puch ſlobodechi / ſpuni ca miſglaſce:

Zatim ciſta ſtaſce / u chomoru doſcad /
Niſe ochuſaſce / ner iur ſunce zapad.
Cho cetuartom izſcad / ſfitloſt ſfim gludem da.
I Olopherne tad / duor na ueceru zua.^*Chacho Olopherne cetuarti dan / zua Iuditu hotechi da ſgnim pribiua:

Slugu Vagaua ſla / da Iuditi ueli
Da ſram oduarze ta / daſe chgnemu ſeli:
I ca on uzueli / priſtane ucinit /
A dar chino zeli / ſfachi hochie imit.

Iermu chie priroch bit / da zena ſtogi tui
A on dachie ziuit / Zelech imiti gnui.
Poide Vagau i ſui / beſidu poni gnoi /^*Vagau uratar Olophernou.
Vuladicho rece u onui / iure chomoru poi

Gdino goſpodin moi / ſedechi pociua
Zelechi obraz tuoi / chi ſuncu odſiua.
Zatoite priziua / da ſgnim i pies i gis /
Da ueſel pribiua / dochol uzagn ſidis.

Da parvo ovo je isprosila moleć:
molitve dit svoje u noći ishodeć,
da nitkor, odhodeć: »Kamo ćeš?«, reče joj,
ni opet dohodeć: »Od kud greš? Ča je toj?«

Toj biše dao njoj Oloferne, svojim
vratarom tad takoj zapovid čine svim.
Taj slobod dvima njim, Abri ter Juditi,
da bude, ne inim, za tri dni služiti.

Ona izhoditi ja g dragi slazeći,
k potoku hoditi vodom se čisteći,
a pak uzlazeći, Bogu se moljaše,
da, puk slobodeći, spuni ča mišljaše.

Zatim čista staše u komoru došad,
ni se okusaše ner jur Sunce zapad.
Ko četvartom izšad, svitlost svim ljudem da
i Oloferne tad dvor na večeru zva.^*Kako Oloferne četvarti dan zva Juditu hoteći da š njim pribiva.

Slugu Vagava sla da Juditi veli
da sram odvarže ta, da se k njemu seli
i ča on uzveli, pristane učinit,
a dar, kino želi, svaki hoće imit.

Jer mu će prirok bit da žena stoji tuj,
a on da će živit želeć imiti njuj.
Pojde Vagav i suj besidu poni njoj:^*Vagav, vratar Olofernov.
»Vladiko«, reče, »u onuj jure komoru poj

gdino gospodin moj sedeći počiva,
želeći obraz tvoj ki Suncu odsiva.
Zatoj te priziva da š njim i pješ i jiš,
da vesel pribiva dokol uza nj sidiš.«

No najprije je ovo izmolila:
da može noću izlaziti kako bi se molila
te da joj nitko kad izlazi ne kaže: »Kamo ćeš?«,
a ni kad se vraća: »Odakle ideš? Zašto?«

Holoferno joj je to dopustio dajući
svojim vratarima takvu zapovijed.
Tu je slobodu dao samo njima dvjema, Abri i Juditi,
i nikomu drugomu, i to samo na tri dana.

Ona je tako izlazila i silazila u uvalu te
odlazila na potok kako bi se očistila vodom,
a kad se vraćala, molila se Bogu da
joj usliši molbu da oslobodi svoj narod.

Zatim je tako čista ostajala u sobi
te ne bi ništa okusila do Sunčeva zalaska.
Kad je Sunce izišlo četvrti dan, dajući svim ljudima
svjetlost, Holoferno pozove dvorane na večeru.^*Kako je Holoferno četvrti dan pozvao Juditu jer je želio da bude s njim.

Pošalje slugu Bagou neka kaže Juditi
da odbaci sram i da se preseli k njemu
te da pristane učiniti ono što joj zapovjedi,
a zauzvrat će dobiti svaki dar koji poželi,

jer će za njega biti sramota da tu boravi žena
koju želi imati, a da on ne bude s njom.
Bagoa je otišao i rekao joj ove riječi:^*Bagoa, Holofernov vratar.
»Gospodarice, odmah pođi u onu odaju

u kojoj sjedi i odmara se moj gospodar
jer želi vidjeti tvoje lice koje sja kao Sunce.
Zato te poziva da s njim piješ i jedeš
i da ga razveseljavaš dok sjediš kraj njega.«