Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
Od chuda izide / oua iaſna zora?
Doſtoina da ſide / na nebeſih zgora
Nabuchdonoſora / zouuchi / zemglu tui
Oſtauif i mora / hod oudi goſpodui.
Niti zene uſfui / darzauu od ſfita
Razum lipoſt u chui / chraſnie procuita /
Ni cha ric poſchita / ſlaie chad gouori /
Izuſtioi ureſita / chadagih otuori.
Tacho pod ſcatori / ueziri chi ſtahu
Gouorechi gori / huale gne duizahu.
I gnuti gledahu / cha prid Olophernom
Staſce / gdi uiahu / gnu Sabrom gne uernom.
Beſidom biſernom / Olopherne rece*Olopherne rece iuditi:
I riciu opernom / ſartcemi optece.
Suncemi iſtece / Iudita chad doide /
Onimti odtece / od chihno ti poide.
Dobro dagih oide / dobro bog ucini
Chi da ti ured proide / chnaſcim ſilam cini /
Velechi ſfi ini / chiſu pucha tuoga
Biti hochie plini / ſchoro zbora moga.
Obitania toga / achoſe ſpuni ſtuar /
Verouatchiu boga / chimno ti imas mar.
Bitichiet od nas har / i parua caſt u duor /
I taichiet dati dar / Nabuchodonoſor /
Dati nebude par / u mnozih goſpoi hor.
Suvremeni slovopis – transkripcija
Od kuda izide ova jasna zora,
dostojna da side na nebesih zgora,
Nabukdonozora zovući: ‘Zemlju tuj
ostaviv i mora, hod ovdi gospoduj!’
Ni ti žene u svuj daržavu od svita
razum, lipost u kuj krasnije procvita,
ni ka rič poskita slaje kad govori
iz ust joj uresita kada jih otvori.«
Tako pod šatori veziri ki stahu
govoreći, gori hvale nje dvizahu
i nju ti gledahu ka prid Olofernom
staše, gdi vijahu nju s Abrom nje vernom.
»Besidom bisernom«, Oloferne reče,*Oloferne reče Juditi.
»i ričju opernom sartce mi opteče.
Sunce mi isteče Judita kad dojde,
onim ti odteče od kihno ti pojde.
Dobro da jih ojde, dobro Bog učini,
ki da ti vred projde k našim silam, čini,
veleći: ‘Svi ini, ki su puka tvoga,
biti hoće plini skoro zbora moga.’
Obitan’ja toga ako se spuni stvar,
verovat ću Boga kimno ti imaš mar.
Biti će t’ od nas har i parva čast u dvor
i taj će t’ dati dar Nabukodonozor,
da ti ne bude par u mnozih gospoj hor.«
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
Odakle iziđe ova jasna zora,
dostojna da sjedi gore na nebesima,
zovući Nabukodonozora: »Ostavi tu zemlju
i mora! Dođi ovamo vladati!’
Na cijelome svijetu nema žene u kojoj su
krasnije procvjetali razum i ljepota
niti koja slađe upućuje riječ kad govori
iz svojih krasnih usta kad ih otvori.«
Tako su govorili veziri koji su bili pod šatorom,
hvalili su je i gledali
kako stoji pred Holofernom
sa svojom vjernom Abrom.
Holoferno je rekao: »Bisernom besjedom*Holoferno je rekao Juditi.
i pernatom riječju osvojila si mi srce.
Sunce mi je izišlo kad si došla, Judita,
a zašlo je onima od kojih si otišla.
Dobro je da si ih napustila, dobro je Bog učinio,
on koji je učinio da brzo prijeđeš k našoj vojsci
govoreći: ‘Svi drugi tvoji sunarodnjaci
uskoro će biti plijen moje vojske.’
Ako se ispuni to obećanje, vjerovat
ću u Boga kojemu ti služiš. Bit ćemo ti
zahvalni i imat ćeš najveću počast na dvoru,
a takav će ti dar dati Nabukodonozor
da ti neće biti ravne među mnoštvom gospođa.«