Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
Ida nauiſtim ſſa / chachie tacho proiti
Necha ſfitloſt tua zna / iergihchie bog oiti.
Rabachu tua poiti / ioſchie molit gnega
Da praui dan doiti / chadchie raſpa ſega.
Znanches bit od ſfega / chadſe ia pomolim
I tuoga poſega / ſpiſcenie izmolim.
Budet Ieroſolim / tuoi dobro to ia znam
I ſpuchom oholim / bogie to rechal nam.
Tacho da pachoſt uam / utom nepoſtaue /
Primaiuch grad i hram / ni pas nezalane.
Da gnih ouei rane / nauiſtim tebi tui
Bog chi nebom gane / poſlati rabu ſui.
A za tui miloſt chui / obitas i ſtuoris /
Daiti plachiu onui / bog choie doſtogis.
Prauoie da ſtogis / ſlauan nada ſfimi /
Da uazda zdraf hodis / i ueſel ſtuoimi.
Tacho ricmi timi / pocholmu uuhloua
Cholinmi obimi / pochlech ſchut celoua.
Tachoi ti ſuidoua / ſfignu da utie*Prilicha.
Pomgna tezachoua / ceſcuch ocho ſie.
Vodeioi ulie / i zegludom pita /
Daiu pach ubie / i ditcu napita.
Ona hruca rita / legne uzmociru
Huata iz chorita / on oſtri ſichiru.
Veſel u ſfu miru / Olopherne tada
Sfim ricem da uiru / i chi ſtahu zada
Riſce mi do ſada / neſliſciſmo uide*Huale lipoſt i razum Iuditin.
Od iezicha mlada / uetſcie beſide.
Suvremeni slovopis – transkripcija
i da navistim sva ka će tako projti,
neka svitlost tva zna jer jih će Bog ojti.
Raba ću tva pojti jošće molit njega
da pravi dan dojti kad će raspa sega.
Znan ćeš bit od svega kad se ja pomolim
i tvoga posega spišen’je izmolim.
Budet Jerozolim tvoj, dobro to ja znam,
i s pukom oholim, Bog je to rekal nam.
Tako da pakost vam u tom ne postane,
primajuć grad i hram, ni pas ne zalane,
da njih ovej rane navistim tebi tuj,
Bog, ki nebom gane, posla ti rabu suj.
A za tuj milost, kuj obitaš i stvoriš,
daj ti plaću onuj Bog koje dostojiš.
Pravo je da stojiš slavan nada svimi,
da vazda zdrav hodiš i vesel s tvojimi.«
Tako ričmi timi pokol mu vuhlova,
kolinmi obimi poklek skut celova.
Takoj ti svidova svinju da utije*Prilika.
pomnja težakova, češuć oko šije.
Vode joj ulije i željudom pita
da ju pak ubije i ditcu napita.
Ona hruča, rita, legne uz močiru,
hvata iz korita, on oštri sikiru.
Vesel u svu miru Oloferne tada
svim ričem da viru i ki stahu zada,
riše: »Mi do sada ne slišismo vide*Hvale lipost i razum Juditin.
od jezika mlada vetšije beside.
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
i da navijestim kako će se sve to dogoditi,
da tvoja svjetlost zna da će ih Bog napustiti.
Ja, tvoja sluškinja, još ću otići moliti ga
da kaže kad će doći dan te propasti.
Bit ćeš upoznat sa svim kad se ja pomolim i
izmolim da što prije osvojiš naš grad. Jeruzalem
će biti tvoj zajedno sa svojim oholim stanovnicima,
ja to dobro znam jer nam je Bog tako rekao.
Tako da se ništa ne ispriječi tomu planu,
pa čak ni pas da ne zalaje dok osvajaš grad i hram,
Bog, koji pokreće nebo, poslao ti je ovu sluškinju
da ti otkrije ove njihove slabosti.
A za tu milost, koju obećavaš i činiš,
neka ti Bog da onu plaću koju zaslužuješ.
Pravedno je da budeš slavan iznad svih
te da sa svojima uvijek ideš zdrav i veseo.«
Nakon što mu je tim riječima polaskala,
pokleknula je koljenima i poljubila mu skut.
Tako težak pažljivo njeguje svinju*Poredba.
češući je po vratu da bi je utovio.
Daje joj vode i hrani je žirom
da je ubije i nahrani djecu.
Ona rokće, rita se, legne uz kamenu ogradu,
grabi iz korita, a on oštri sjekiru.
Sasvim veseo Holoferno tada
povjeruje svim riječima, a oni koji su stajali straga,
rekli su: »Mi dosad, koliko znamo,*Hvale Juditinu ljepotu i razum.
nismo čuli da mlada osoba govori mudrije riječi.