Tui poni u lici / pozrifga Iudita
Pade gzemgli nici / uele uhilita.^*Chachoſe Iudita pochloni Olophernu:
Pochlon hitra ſuita / biſce chimga uori /
Onſe ruchom hita / i rece ſtan gori.

Pachaioi gouori / Budi dobrouoglna^*Olopherne gouori Iuditi:
Bitchies u mom duori / priata i uoglna.
Ni ina neuoglna / zemgla u iſtinu
Ner ſluzit zlouoglna / momu goſpodinu.

I puch tuoi gardinu / da neſchaze chmeni /
Nebi mu iacinu / chuſcali tuzbeni.
Bilibi blazeni / u ſfem ſuomu horu /
Buduchi ſluzbeni / Nabuchodonoſoru.

Aſada dat ſtuoru / miloſt chut obitam
I chachot gouoru / datſe neizuitam /
Recmi cate pitam / za chi uzroch onui
Stran / za chu pohitam / oſtauif doide tui?

Ona malo otui / ſtupif duize oci
Tere tiho uſtui / ric rici potoci.
Acho ſmi uzoci / goſpodina ſuoga
Raba damu ſoci / ſliſci ſuita moga.

Ier goſpodſtua tuoga / uelichoſt achochie
Doſtoiatſe toga / ca zeli znat hochie.^*Iudita gouori Olophernu:
Sa tuoie pomochie / Chragl Nabuchdonoſor
Ne ſamo ouochie / da ſfita ſtech proſtor /

Tuj, poni, u lici pozriv ga, Judita
pade g zemlji nici vele uhilita.^*Kako se Judita pokloni Olofernu.
Poklon hitra svita biše, kim ga dvori.
On se rukom hita i reče: »Stan gori!«

Paka joj govori: »Budi dobrovoljna,^*Oloferne govori Juditi.
bit ćeš u mom dvori prijata i voljna.
Ni ina nevoljna zemlja u istinu,
ner služit zlovoljna momu gospodinu.

I puk tvoj gardinu da ne skaže k meni,
ne bi mu jačinu kušali tužbeni.
Bili bi blaženi u svem svomu horu
buduć službeni Nabukodonozoru.

A sada da t’ stvoru milost ku t’ obitam
i kako t’ govoru, da t’ se ne izvitam,
rec mi ča te pitam: ‘Za ki uzrok onuj
stran, za ku pohitam, ostaviv dojde tuj?’«

Ona malo otuj stupiv, dviže oči
tere tiho uz tuj rič riči potoči:^*Judita govori Olofernu.
»Ako smi uz oči gospodina svoga
raba da mu soči, sliši svita moga

jer gospodstva tvoga velikost ako će
dostojat se toga, ča želi, znat hoće.
Sa tvoje pomoće kralj Nabukdonozor
ne samo ovo će, da svita steć prostor.

Tu, dakle, kad ga je pogledala u lice, Judita
je ničice pala na zemlju veoma skrušena.^*Kako se Judita poklonila Holofernu.
To je bio naklon lukavih ljudi, kojim mu se udvarala.
On je mahnuo rukom i rekao: »Ustani!«

Zatim joj je rekao: »Budi smirena.^*Holoferno govori Juditi.
Bit ćeš u mojemu dvoru prihvaćena i slobodna.
Nije, uistinu, nijedna druga zemlja u nevolji
osim one koja nije voljna služiti mojemu gospodaru.

I da mi tvoj narod nije iskazao zloću,
ne bi, tužni, iskusili moju snagu.
Bili bi blaženi u cijeloj svojoj zemlji
da su služili Nabukodonozoru.

A sada da ti udijelim milost koju ti obećavam
i o kojoj ti govorim, i da se ne izvučem od zadane riječi,
reci mi što te pitam: »Zbog kojega si razloga
ostavila zemlju za kojom posežem i došla ovamo?«

Ona je stala malo bliže, podigla oči
te tiho progovorila:^*Judita govori Holofernu.
»Ako sluškinja smije govoriti u nazočnosti
svojega gospodara, poslušaj moj savjet

jer ako tvoje veliko gospodstvo
to dopusti, doznat će što želi.
Kralj Nabukodonozor s tvojom će pomoći
osvojiti ne samo ovaj grad nego i cijeli svijet.