Greduch upraf ſtazom / doidoſce chſcatoru.
Ioniu prid ſobom / zazua u chomoru /^*Olopherneiu cini priti prid ſobom:
Chi pogle i goru / mnoztuom ſuoih ſio
Chachoti gouoru / biſce pochrilio.

Chadiuie uidio / ſparuoga pozora
Ranuie ochiutio / glubuena umora.
Staſce chacho gora / ſobom nechrechiuchi^*Prilicha.
Oci nezatuora / chgnoigih upiruchi.

Tacho ſta tarnuchi / Seriphſchi goſpodin
Meduſu chazuchi / gnemu Danae ſin.^*Ouoie bio Polydecteſ chragl od ſeripha otocha / chiſe ochameni
chadmu uchaza glauu od Meduſe perſei ſin Iouetof i
Danae chu glauu tchogodi uiaſce zachamegnaſceſe
to piſcu poete. zato di oudi da Olopherne ſta chacho
Zachameniuſe gledaiuchi Iuditu:
Pod ſcator u oſin / chi ſtahu chnezoue
Sfiſe ocholo ſchlin / gledaſce obraz oue.

Iriſce tachoue / achoſe tui goie
Podſtupmo gradoue / i chi u gnih ſtoie.
Aruagne i boie / ni triba odnimit /
Grade horu toie / dochol budemo imit

Atchoſe nechie bit / i uazda u ſfachi boi
Dobrouoglno hodit / za cich tacih goſpoi?
Onati meu toi / prid Olopherna ſtaf
Sidechia na priſtoi / piſan fas chacho paf /

Ierga tchalac otchaf / chomu nebiſce par
V aſſyrſchu darzaf / biſce gimio mar.
Naſtrichat cuitia bar / ſfilami razlici
Izlatom i ios zgar / dragimi chamici.

Greduć uprav stazom, dojdoše k šatoru,
i on ju prid sobom zazva u komoru,^*Oloferne ju čini priti prid sobom.
ki polje i goru množtvom svojih sio,
kako ti govoru, biše pokrilio.

Kad ju je vidio, s parvoga pozora
ranu je oćutio ljubvena umora.
Staše kako gora, sobom ne krećući,^*Prilika.
oči ne zatvora, k njoj jih upirući.

Tako sta tarnući serifski gospodin,
Meduzu kažući njemu Danaje sin.^*Ovo je bio Polidektes, kralj od Serifa otoka, ki se okameni
kad mu ukaza glavu od Meduze Perzej, sin Jovetov i
Danaje. Ku glavu tko godi vijaše, zakamenjaše se.
To pišu poete. Zato di ovdi da Oloferne sta kako
zakameniv se gledajući Juditu.
Pod šator u osin ki stahu knezove,
svi se okolo sklin, gledaše obraz ove

i riše: »Takove ako se tuj goje,
podstupmo gradove i ki u njih stoje.
Arvanje i boje ni triba odnimit,
grade, horu toje dokol budemo imit.

A tko se neće bit i vazda u svaki boj
dobrovoljno hodit zacić tacih gospoj?«
Ona ti meju toj prid Oloferna stav,
sideća na pristoj, pisan vas kako pav,

jer ga tkalac otkav, komu ne biše par
u asirsku daržav, biše jimio mar
nastrikat cvitja bar svilami razlici
i zlatom i još zgar dragimi kamici.

Hodajući ravno stazom, došli su do šatora.
Pozvao ju je u odaju i rekao da stane ispred njega,^*Holoferno joj je naredio da stane preda nj.
i to onaj koji je, kad vam kažem,
mnoštvom svoje vojske prekrio polje i goru.

Kad ju je vidio, na prvi je pogled
osjetio ranu ljubavne boli.
Stajao je kao gora, nije se kretao,^*Poredba.
oči nije zatvarao napadno je gledajući.

Tako je serifski gospodar stajao ukočen
kad mu je Danajin sin pokazao Meduzu.^*To je bio Polidekt, kralj otoka Serifa, koji se okamenio
kad mu je Perzej, Jupiterov i Danajin sin, pokazao
Meduzinu glavu. Tko bi god vidio tu glavu, skamenio bi se.
To pišu pjesnici. Zato se ovdje kaže da je Holoferno bio
kao skamenjen kad ju je gledao.
Pod šatorom, u kojemu su u sjeni stajali knezovi,
svi su se okolo sjatili i gledali njezino lice

i rekli: »Ako se takve tu rađaju i odrastaju,
opkolimo gradove i one koji u njima žive.
Borbe i bitke ne treba se ostaviti sve
dok ne osvojimo gradove i zemlju.

A tko se zbog takvih gospođa ne bi borio
i uvijek dobrovoljno išao u svaki boj?!«
Ona je, međutim, stala pred Holoferna,
koji je sjedio na prijestolju, cijelom šarenom kao paun

jer ga je istkao tkalac kojemu nije bilo ravna
u asirskoj državi, koji se potrudio
mnoštvo cvijeća izvesti različitim svilama
i zlatom, i još k tome dragim kamenjem.