Ona rece ouamo / od Betulie ſam /
I putie moi tamo / chuaſcim poglauicam /
Oſtauif grad i hram / ſziuotom bizim tia /
Ierchieſe dati uam / Iuditſe zouu ia.

A da ſamnom ſada / ona druga uerna
Neoſtane zada / ſaſfima cemerna /
Doprit Olopherna / nebrantemi molim /
Vulaſt gnega neſmerna / da pozna ca cholim.^*Chachoſe Iudita zgouara ſa ſtrazani:

Rechichie toi uolim / iermuchu ſchazati
Cachie bit oholim / i chachochie iati
Ou grad / a nimat / ſchodu ni trud uelich
Tacho da ſte rati / nezgine ni clouich.

Nebiti ner tolich / tada gouor gneie.
Oni hip nicholich / poſtaſce gledeie.
Cudeſe odchudeie / ſtuorenie / od chega
Sfe od ſfita meie / nimaiu lipglega?

Pach rechoſe / ſtuega / pre mudra i ſmina
Cignenia / od ſfega / bitichiet nacina
Chu zelis ne ina / toi on cas ochiutis
Chi prid goſpodina / naſcega poſtupis.

Dobro neizuſtis / dachieti ſfe dati
Ca godir obglubis / i budes pitati.
Ierchie doſtoiati / ti razum ta lipoſt
Da bude imati / ſfachu caſt i miloſt.

Gouore toi / linoſt / ſgnom poiti nimiſce /
Gledaie gne ſfitloſt / ſfiſe zamamiſce.
Chudſe obratiſce / hode meu uoiſchom /
Sfim oci zaniſce / ſfachi zarca zagnom.

Ona reče: »Ovamo od Betulije sam
i put je moj tamo k vašim poglavicam.
Ostaviv grad i hram, s životom bižim tja,
jer će se dati vam. Judit se zovu ja.

A da sa mnom sada ova druga verna
ne ostane zada sasvima čemerna,
doprit Oloferna ne brante mi, molim,
vlast njega nesmerna da pozna ča kolim.^*Kako se Judita zgovara sa stražani.

Reći će: ‘Toj volim’, jer mu ću skazati
ča će bit oholim i kako će jati
ov grad, a nimati škodu ni trud velik,
tako da s te rati ne zgine ni človik.«

Ne bi ti ner tolik tada govor njeje.
Oni hip nikolik postaše glede je,
čude se od kude je stvoren’je, od kega
sve od svita meje nimaju lipljega.

Pak rekoše: »S tvega premudra i smina
činjen’ja od svega biti će t’ načina
ku želiš, ne ina. Toj on čas oćutiš,
ki prid gospodina našega postupiš.

Dobro ne izustiš, da će ti sve dati,
ča godir obljubiš i budeš pitati,
jer će dostojati ti razum, ta lipost,
da bude imati svaku čast i milost.«

Govore to, linost š njom pojti nimiše,
gledaje nje svitlost, svi se zamamiše.
Kud se obratiše, hode meju vojskom,
svim oči zaniše, svaki zarča za njom.

Ona je odgovorila: »Dolazim iz Betulije
i moj je put tamo prema vašim poglavarima.
Spašavajući život, ostavila sam grad i hram
jer će uskoro pasti u vaše ruke. Zovem se Judita.

I da sa mnom sad ova vjerna družica ne ostane
straga posve žalosna, molim da mi ne
branite pristup Holofernu kako bi njegova
neizmjerna vlast doznala što smjeram.^*Kako Judita razgovara sa stražarima.

Reći će: ‘To mi je drago’, jer ću mu kazati
što će biti s oholima i kako će poraziti
ovaj grad bez štete i velika truda,
tako da zbog toga rata ne pogine nijedan čovjek.«

Tad je izrekla samo toliko.
Oni su zastali nekoliko trenutaka gledajući je.
Čudili su se otkud je to stvorenje od kojega
nema ljepšega u svim krajevima svijeta.

Rekli su: »Zbog tvojega premudra i smjela
čina s tobom će se postupiti ne drukčije nego
onako kako si željela. To ćeš osjetiti
kad stupiš pred našega gospodara.

Nećeš ni izustiti, a već će ti sve dati,
što god poželiš i za što pitaš,
jer će te tvoj razum i ljepota činiti dostojnom
da imaš svaku čast i milost.«

Govoreći to, nije im bio nikakav problem poći s njom.
Gledajući njezinu svjetlost, svi su bili opčinjeni.
Kud se uputila, prolazeći među vojnicima,
svima je oči zanijela, svi su je netremice gledali.