Velich urehe glas / da lipoſti uechi /^*Chacho Iudita uechie lipoſti da ureſi ner urecha gnoi
/ budi da uele biſce ureſcena:
Cha biſce chacho chlas / is traue reſtechi /^*Prilicha.
Al chami chi ſtechi / uzlato zlatu da
Izuarſno ſfitlechi / da zlato uechma ſia.

Tachot ona prida / ureſi chraſoſti
Pouechie / ner pria / od gneie lipoſti.
Ito nebi doſti / chacho piſmo praui /
Bog gneie ſfitloſti / ugludſtua priſtaui.

Ier te tache ſpraui / nebihu od bludi /
Da ſfete glubaui / i praudenih chiudi.
Zatoioi poſudi / da tchoiu ugleda /
Sfachioiſe pocudi / iza gnom pogleda.

Ponichadſe zleda / ſprauna iur chacho pir /
Pripraui obeda / chruh / uli / pargu / ſir /
I uinca malo mir / u miſchich / pach zamach
V duagnchah fas tai zir / Abri bi naramach.

Toiti na ramo uſtach / Abra prida ſtupi
I Iudit gnu potach / zagnonti poſtupi.
Chada iur naſtupi / na gradne zachlopi
Zaſtaſce u ſchupi / Oziu ſa popi.

Vratar urat odchlop / ſfiſe uſtupiſce /
One ſteruch ſtopi / naprid poſtupiſce
Tadſe uſcudiſce / ſfi uidif Iuditu /
Tocho lipa biſce / i u tachouu ſuitu.

Velik urehe glas da liposti veći,^*Kako Judita veće liposti da uresi ner ureha njoj,
budi da vele biše urešena.
ka biše kako klas iz trave resteći^*Prilika.
al kami, ki steći u zlato, zlatu da,
izvarsno svitleći da zlato većma sja.

Tako t’ ona prida uresi krasosti
poveće ner prija od njeje liposti.
I to ne bi dosti: kako Pismo pravi,
Bog njeje svitlosti uljudstva pristavi,

jer te take spravi ne bihu od bludi,
da svete ljubavi i pravdenih ćudi.
Zato joj posudi da tko ju ugleda,
svak joj se počudi i za njom pogleda.

Poni kad se zgleda spravna jur kako pir,
pripravi obeda: kruh, uli, pargu, sir
i vinca malo mir u miščić, pak zamak
u dvanjkah vas taj žir, Abri bi naramak.

Toj ti na ramo ustak, Abra prida stupi
i Judit nju potak, za njon ti postupi.
Kada jur nastupi na gradne zaklopi,
zastaše u skupi Oziju sa popi.

Vratar vrat odklopi, svi se ustupiše:
one steruć stopi naprid postupiše.
Tad se usčudiše svi vidiv Juditu,
toko lipa biše i u takovu svitu.

Velika je njezina ukrašenost, ali je ljepota veća.^*Kako je Judita dala više ljepote ukrasima nego ukrasi njoj,
iako je bila jako ukrašena.
Bila je kao klas koji raste iz trave^*Poredba.
ili drago kamenje koje svojim sjajem uz zlato
pojačava i sjaj samoga zlata.

Tako je ona dala više ljepote ukrasima
nego što ju je od njih primila.
I to nije bilo dovoljno: kako Sveto pismo kaže,
Bog je dodao draži njezinoj svjetlosti

jer takvo ukrašavanje nije bilo bludno,
nego prožeto svetom ljubavlju i ćudorednošću.
Stoga joj je podario da se zadivi i za njom pogleda
svatko tko je ugleda.

Dakle, kad je vidjela da je spremna kao za pir,
pripremila je objed: kruh, ulje, kašu, sir
i malo vina u mješčiću, te svu tu hranu svezala
u dvije spojene vreće i dala Abri u naramak.

Kad je to stavila na rame, Abra je prva krenula,
a Judita je, potaknuvši je, pošla za njom.
Kad su stigle do gradskih vrata,
susrele su Oziju sa svećenicima.

Vratar je otvorio vrata, svi su se razmaknuli i
one su zakoračile naprijed.
Svi su se zadivili kad su vidjeli Juditu,
toliko je bila lijepa i u tako lijepoj odjeći.