A chada ia poidu / uancha ſabrom moiom /
Dochla opet doidu / ſfi ui zdruzbom ſuoiom.
Molte ſfetom molbom / za nas otca boga
Sumiglenom poiom / i ſſchruſcenia mnoga.

Poi i bog zla toga / po te oſlobodi.
Iur pucha ouoga / Ozia tacho di.
Zbogom poi i hodi / i chuda godir gres
Vazdite pohodi / uazdi ſlauom ures.^*Blagoſlouifiu od gneſe diliſce:

I pri nere umres / on cin da dila / cho
Godir ſtuorit napres / glas duignut uiſocho
I proſtart ſcirocho / po ſfitu bude znan.
Gouorif to tocho / ſpopoui poide uan

Miſlechi dubocho / oſtafiu gnu na ſtan.

A kada ja pojdu vanka s Abrom mojom,
dokla opet dojdu, svi vi z družbom svojom
molte svetom molbom za nas otca Boga
s umiljenom pojom i s skrušen’ja mnoga.«

»Poj i Bog zla toga po te oslobodi
jur puka ovoga!« Ozija tako di.
»Z bogom poj i hodi, i kuda godir greš,
vazdi te pohodi, vazdi slavom ureš.^*Blagosloviv ju, od nje se diliše.

I pri nere umreš, on čin da dila ko
godir stvorit napreš glas dvignut visoko
i prostart široko po svitu bude znan.«
Govoriv to toko, s popovi pojde van

misleći duboko, ostaviv nju na stan.

A kad ja iziđem sa svojom Abrom,
sve dok se opet ne vratim, svi vi sa svojim obiteljima
molite se za nas svetom molitvom Ocu Bogu
s poniznim pjevanjem i s velikom skrušenošću.«

»Pođi i neka Bog po tebi napokon oslobodi
ovaj puk toga zla!« rekao joj je Ozija.
»S Bogom pođi i idi, i kud god ideš,
neka te uvijek prati i ukrašava svojom slavom.^*Blagoslovivši je, rastao se s njom.

I prije nego što umreš, neka on učini da se vijest
o djelu koje si odlučila učiniti digne visoko i proširi
široko da bude poznata po cijelome svijetu.«
Izgovorivši to, zajedno sa svećenicima iziđe van

duboko zamišljen, ostavivši Juditu u njezinoj kući.