Miſec ſceſti lit trih / iur biſce naſtupil /
Da biſce on ziuih / priminufſci puſtil /^*Iur bihu tri lita i ſceſt miſeci
da biſce obudouila Iudita:
Chada Iudit ſih dil / potribu uidechi /
Caie Ozia ril / chara uzrocechi.

Popom gouorechi / Chabru i Charmu duim /^*Iudita charaih cich rocha toga od pet dan:
Chu ric izuſtechi / Ozia rece ſfim?
Da grad da protifmm / peti dan i petu noch /
Achonam protif gnim / nepoſgle bog pomoch?

Tchoſte / dachiete moch / boziu iſchuſiti?
Ter ſfim uechſu nemoch / uechſi ggnif naditi.
Ierſe razſarditi / hochie tom riciu bog /
Pri nerſe ſmiliti / ni dati nam odlog.

Vele duigoſte rog / roche tache upram
Gbogu chie ſfemog / da miloſt ſuu da nam.
Ter da tad pride ſam / pomoch puchu ſemu
Chadaie drago uam / ne chadie god gnemu.

Miloſtanie u ſfemu / proſchienie proſimo
Od togai / teremu / duſce ponizimo.
Sſchruſceniem molimo / da po gnega uoglu
Lahchoſt ochiutimo / odbiuſci neuoglu.

Da chacho ſad choglu / oni nas oholiem /
Tacho padu u poglu / naſcim humigleniem.
Ier izneuireniem / neocquarniſmoſe
Otac priſtupgleniem / tuie boge proſe.

Misec šesti lit trih jur biše nastupil
da biše on živih priminuvši pustil.^*Jur bihu tri lita i šest miseci
da biše obudovila Judita.
Kada Judit sih dil potribu videći,
ča je Ozija ril, kara uzročeći,

popom govoreći, Kabru i Karmu, dvim:^*Judita kara ih cić roka toga od pet dan.
»Ku rič izusteći Ozija reče svim?
Da grad da protivnim peti dan i petu noć
ako nam protiv njim ne pošlje Bog pomoć?

Tko ste da ćete moć Božju iskusiti
ter svim vekšu nemoć, vekši gnjiv naditi?
Jer se razsarditi hoće tom ričju Bog
pri ner se smiliti ni dati nam odlog.

Vele dvigoste rog roke take upram
k Bogu, ki je svemog, da milost svu da nam
ter da tad pride sam pomoć puku semu,
kada je drago vam, ne kad je god njemu.

Milostan je u svemu, prošćen’je prosimo
od togaj tere mu duše ponizimo.
S skrušen’jem molimo da po njega volju
lahkost oćutimo, odbivši nevolju,

da kako sad kolju oni nas ohol’jem,
tako padu u polju našim umiljen’jem
jer izneviren’jem ne ockvarnismo se,
otac pristupljen’jem tuje boge prose.

Već je prošlo tri godine i šest mjeseci otkako
je preminuo i napustio žive. Kad je Judita^*Već su prošle tri godine i šest mjeseci
otkako je Judita bila postala udovicom.
vidjela do čega su dovela sva ova djela i kad je
čula što je Ozija rekao, počela ih je opravdano koriti.

Rekla je dvama svećenicima, Kabrisu i Harmisu:^*Judita ih prekorava zbog roka od pet dana.
»Što je to Ozija rekao svima?
Da će predati grad neprijateljima peti dan i petu noć
ako nam Bog ne pošalje pomoć protiv njih?

Tko ste vi da iskušavate Božju snagu te svima tako
donesete još veću nevolju i veći Božji gnjev?!
Jer će se zbog tih riječi Bog prije rasrditi
nego što će se smilovati i dati nam olakšanje.

Vrlo je oholo od vas da dajete rokove Bogu,
koji je svemoguć, da nam da svoju milost
i da sam dođe pomoći ovomu puku, ali kada
vama odgovara, a ne kad njemu odgovara.

Milosrdan je u svemu, molimo oproštenje
od njega i pred njim ponizimo duše.
Skrušeno se pomolimo da po njegovoj volji
osjetimo olakšanje i odbijemo nevolju

tako da upravo onako kako oni nas sad ubijaju
ohološću, sutra na bojištu oni padnu zbog naše
poniznosti jer se nismo oskvrnuli nevjerom
ni grijesima otaca moleći tuđe bogove.