Mnoziu zaiſto / uulaſtele proſiſce /
Ona bogu liſto / ſluziti zeliſce.
Schrouiſchie imiſce / gori pod ſlimena
Gdi boga zouiſce / ſrabom zatuorena.

Hotinia putena / uſteza poſtechi /
Strunami pletena / uriciſchia noſechi /
Tege li tezechi / da ni telu pochoi /
Almuſtua cinechi / ſchupſchini uboſchoi.

Ziuine uelich broi / muzbo gne oſtaui
I blago mnogo gnoi / chadſe ſgnom raſtaui.
Da ona neſtaui / u tom ſartce ſuoie /
Ner cho glube praui / uichomgne chonoie.

Sfa moch rici moie / izrechi neumit
Pobozie chochoie / cich choga gardt ſfit.
Prem acho mladih lit / biſce i lipa ſtuora /
Da od chripoſti cuit / hchi biſce Merara.

Chi zide od ſtara / roda Symeona
Brata Iſachara / tere Zabulona.
Muza imi ona / chiſe zua Manaſſes
Obſluzech zachona / chigim da Moyſes.

Ouogai na poſſes / gdiſe zetua tuori /
Chad Syrii tere pes / naiuechma uzgori /^*Syrii i pas zouuſe zuizde niche che iſtichu chadſu naiuechi chriſi:
Moch toplin umori / plamena uuruchigih /
Martuaga zatuori / grob gnega ſtarigih.

Mnozi ju zaisto vlastele prosiše,
ona Bogu listo služiti želiše.
Skrovišće imiše gori pod slimena,
gdi Boga zoviše s rabom zatvorena.

Hotin’ja putena usteza posteći
strunami pletena vrićišća noseći,
tege li težeći, da ni telu pokoj,
almuštva čineći skupšćini uboškoj.

Živine velik broj muž bo nje ostavi
i blago mnogo njoj kad se š njom rastavi.
Da ona ne stavi u tom sartce svoje,
ner ko ljube pravi, vikomnje kono je.

Sva moć riči moje izreći ne umi t’
pobožje koko je cić koga gardi svit.
Prem ako mladih lit biše i lipa stvora,
da od kriposti cvit. Hći biše Merara,

ki zide od stara roda Simeona,
brata Isakara tere Zabulona.
Muža imi ona ki se zva Manases,
obslužeć zakona ki jim da Mojzes.

Ovogaj na poses gdi se žetva tvori,
kad Sirij tere Pes najvećma uzgori,^*Sirij i Pas zovu se zvizde nike ke ističu kad su najveći krisi.
moć toplin umori plamena vrućijih,
martva ga zatvori grob njega starijih.

Doista su je mnogi vlastelini prosili,
ali ona je željela samo služiti Bogu.
Imala je svoje odaje gore pod krovom
i ondje se molila Bogu zatvorena sa sluškinjom.

Tjelesne želje nastojala je suspregnuti
tako što je nosila kostrijet ispletenu od struna
i neprestano radila, tako da tijelo nema odmora,
te davala milostinju i pomagala siromašnima.

Iako joj je muž, kad ih je smrt rastavila,
ostavio velik broj stoke i mnogo blaga,
ona se nije srcem predala tomu, nego
onomu što vole pravednici, onomu što je vječno.

Sva snaga moje riječi ne umije izreći kolika je
bila njezina pobožnost zbog koje je prezrela svijet.
Bila je po godinama mlada te lijepa i naočita,
ali je bila i pravi cvijet kreposti. Bila je kći Merarija,

koji potječe od staroga Šimunova roda,
braće Jisakara i Zebuluna.
Imala je muža koji se zvao Manaše
i s kojim je ispunjavala zakon koji im je dao Mojsije.

Njega je izgubila na imanju na kojemu se obavlja žetva,
u doba kad se zviježđa Sirius i Pas najviše dignu.^*Sirius i Pas zovu se neke zvijezde koje izlaze kad su najveće vrućine.
Snaga te topline ubila ga je vrućim plamenom,
pa ga je mrtvoga zatvorila u grob njegovih predaka.