Tachotſe obziruchi / ozia predaſce
Pogibil uiduchi / dali ios uzdaſce.
Zato gouoraſce / tonechi ſuzami
Teregih toglaſce / ſimi beſidami.^*Odgouor ozie graianom chiſe hotihu pridati:

Ne ſobom / da uami / bratio pecalan bih /
Zato uazda ſnami / bog hochie biti rih.
I ſada ia uas ſfih / ia ziuotom mogim
Iſchupilbih od tih neuogl / i blagom ſfim.

To bit nemore uim / da on chi ſtuori ſfit
To uazda rechi ſmim / pomochnam more bit.
Zato nitchor zgubit / nehti ceglad i ſtan
Iſam ſebe ubit / pocchaimo ios pet dan.

Iedas odrene uan / bog ſarzbu tu od nas
Ter ſuoi podſtaui dlan / uzdarzech ou puch uas.
Acho nedoide ſpas / chi mgnu dachie biti /
Caſte rechli danas / hochiemo ſtuoriti.

Hotiſce ſtarpiti / ſuit oui Ozie^*Do pet dā ſtauiſce roch acho gim dotla
bog nepoſgle pomoch daſe pridadu:
I iaſce moliti / dagim bog barzie
Pomoch ſuu podie / i milo pohaia /
Dagih neubie / nepriategl ni zaia.

Tadaſe nahaia / Iudit u gradu tom /^*IVDITH
Chano ſfih nadhaia / lipoſtiu / dobrotom.
Cha ziuit ziuotom / odluci pre ciſto
Poce imit odchom / udouictua miſto.

Tako t’ se obzirući, Ozija predaše
pogibil vidući, da li još uzdaše.
Zato govoraše roneći suzami
tere jih toljaše simi besidami:^*Odgovor Ozije grajanom ki se hotihu pridati.

»Ne sobom, da vami, bratjo, pečalan bih,
zato, vazda s nami Bog hoće biti, rih.
I sada ja vas svih, ja životom mojim
iskupil bih od tih nevolj, i blagom svim.

To bit ne more, vim, da on ki stvori svit,
to vazda reći smim, pomoć nam more bit.
Zato nitkor zgubit ne htij čeljad i stan
i sam sebe ubit. Počkajmo još pet dan

jeda s’ odrene van Bog saržbu tu od nas
ter svoj podstavi dlan uzdaržeć ov puk vas.
Ako ne dojde spas ki mnju da će biti,
ča ste rekli danas, hoćemo stvoriti.«

Hotiše starpiti svit ovi Ozije^*Do pet dan staviše rok. Ako jim dotla
Bog ne pošlje pomoć, da se pridadu.
i jaše moliti da jim Bog baržije
pomoć svu podije i milo pohaja
da jih ne ubije neprijatelj ni žaja.

Tada se nahaja Judit u gradu tom,^*IVDITH.
kano svih nadhaja lipostju, dobrotom,
ka živit životom odluči prečisto,
poče imit od kom udovičtva misto.

Tako je Ozija gledao oko sebe u strahu,
svjestan moguće pogibelji, ali se još uzdao u Boga.
Zato je govorio roneći suze
te ih tješio ovim riječima:^*Ozijin odgovor građanima koji su se željeli predati.

»Braćo, nisam bio očajan zbog sebe, nego zbog vas
jer sam vam rekao da će Bog uvijek biti s nama.
I sada bih vas sve svojim životom i svim blagom
iskupio od tih nevolja da mogu.

Znam da tako ne može biti, ali onaj koji je stvorio
svijet, to uvijek smijem reći, može nam biti pomoć.
Zato neka nitko još ne izgubi obitelj i dom i
sam sebe neka ne ubije. Pričekajmo još pet dana

ne bi li Bog odagnao tu srdžbu od nas
te nas primio na svoj dlan i sačuvao sav ovaj puk.
Ako ne dođe spas za koji mislim da će doći,
učinit ćemo ono što ste rekli danas.«

Odlučili su strpljivo poslušati taj Ozijin savjet^*Odredili su rok od pet dana da se predaju
ako im Bog dotad ne pošalje pomoć.
i počeli moliti da im Bog što brže
udijeli svoju pomoć i milostivo ih pohodi
da ih ne ubije neprijatelj ni žeđ.

Tada je u tome gradu živjela Judita,^*Judith.
koja je sve nadmašivala ljepotom i dobrotom i
koja je odlučila živjeti svoj život u čistoći
otkako je postala udovica.