Sada iure pocho / nitchore neſtoi
V zemaglſchi ocho / chimeſe neboi /
Poſlatchiu da choi / ſnami meias ima
Zapouidi moi / podlozan prigima.

Vgodno bi ſfima / ſfiga pohualiſce
Razum / moch ſricima / do neba uzniſce.
Poſle odprauiſce / chi naglo hodechi
Meiaſce obgizdiſce / gradoue proſechi.

Zapouid noſech / Nabuchdonoſora /
Goſpotſtuo hotechi / uechſcega proſtora.
Ni gradi ni hora / nepochloniſceſe /
Iſtim chad bi zora / chchraglu uratiſceſe.

On tomu cudeſe / pomuca nichocho /
A pacha ſardeſe / ia pritit zeſtocho.
Gouorechi tacho / dache ſfih zgubiti
Chi nehtiſce chacho / on rece uciniti.

I prica uapiti / poznatiches caſam
Toiche harlo biti / Charmele i libam
Cedar pridauſci chuam / Damaſch ſciliciom /
I ſfu richu Iordan / ſa ſfom galileiom.

Ioſche ſſamariom / Ieroſolimſchi ſtan
Iſethiopiom / dobroche biti znan.
Ca more doma i uan / oblaſt i iachoſt ma
I choliſam ſilan / ſmoiom darzauom ia.

Zatim ni malo ſta / priſeze priſtoliem
Choſe ſfe zlatom ſia / ter dragim chameniem.
Iſfachim zlameniem / chragleuſche razblude
Da to ſiſpugneniem / ſchoro ſchoro bude.

Sada jure, poko nitkore ne stoji
u zemaljski oko ki me se ne boji,
poslat ću da koji s nami mejaš ima
zapovidi moji podložan prijima.«

Ugodno bi svima, svi ga pohvališe,
razum, moć s ričima do neba uzniše.
Posle odpraviše, ki naglo hodeći
mejaše objizdiše, gradove proseći.

Zapovid noseći Nabukdonozora,
gospotstvo hoteći vekšega prostora.
Ni gradi ni hora ne pokloniše se,
i s tim, kad bi zora, k kralju vratiše se.

On tomu čude se pomuča nikoko,
a paka sarde se ja pritit žestoko.
Govoreći tako da će svih zgubiti
ki ne htiše kako on reče učiniti.

I priča vapiti: »Poznati ćeš ča sam,
toj će harlo biti, Karmele i Libam,
cedar, pridavši k vam Damask s Cilicijom
i svu riku Jordan sa svom Galilejom.

Jošće s Samarijom jerosolimski stan
i s Etiopijom dobro će biti znan
ča more doma i van oblast i jakost ma
i koli sam silan s mojom daržavom ja.«

Zatim nimalo sta, priseže pristol’jem,
ko se sve zlatom sja ter dragim kamen’jem
i svakim zlamen’jem kraljevske razblude,
da to s ispunjen’jem skoro, skoro bude.

Sada pak, budući da na svijetu
nema nikoga tko me se ne boji,
poručit ću svima koji graniče s nama
da pokorno primaju moje zapovijedi.«

Svima je bilo ugodno, svi su ga pohvalili,
do neba su uzvisili njegov razum i govornu vještinu.
Poslali su glasnike, koji su na konjima hitro
obišli granice i prekogranične gradove.

Nosili su Nabukodonozorovu zapovijed te
zahtijevali vlast nad većim prostorom.
Nisu im se pokorili ni gradovi ni zemlje,
i s tim vijestima vratili su se kralju u zoru.

On je, čudeći se tomu, malo zamuknuo,
a zatim je bjesneći počeo žestoko prijetiti
govoreći da će pogubiti sve koji
nisu htjeli učiniti kako je on rekao.

I počeo je zazivati: »Uvidjet ćeš što sam,
to će se uskoro dogoditi, Karmele i Libanone,
koji si bogat stablima cedra, pribrojivši vam Damask
s Cilicijom i cijelu rijeku Jordan sa svom Galilejom.

Još k tomu i jeruzalemski grad sa Samarijom
i Etiopijom dobro će se upoznati s tim što može
moja vlast i moć kod kuće i izvan nje
te koliko sam silan sa svojom državom!«

Nimalo ne zastavši, zakleo se prijestoljem,
koje cijelo sjaji od zlata i dragoga kamenja
te svih znakova kraljevske razmetljivosti,
da će se to uskoro ostvariti.