I chada nas od gnih / goſpodin ſlobodi /
Dozof chtebi tuoih / ter ſtoi ſnami ofdi.
Toiti budi godi / da chie ſnami bog
I tebe pohodi / ier znas daie ſfemog.

Tui Achior nebog / zlouoglan ſtoiaſce
Chachono niz oblog / u zemglu gledaſce /
Ter rici ſliſcaſce / iur tuarie darzechie /
Da uchom ufaſce / oſtauitga nechie.

Iur ſunce nicechie / nagnul biſce chola^*Iur bi uecer i tad ozia zua Achiora i pope na ueceru:
Suitli obraz htechie / zamachnuti dola.
Iſtocnoga ochola / iur ſchichiaſce ſtranu
Noch / duizuch odzdola / carnochoſu glauu

Chadano poznanu / Achiora ciloſt
Na ſuom zazua ſtanu / Ozieua miloſt.
Ier znaſce da blagoſt / uelicha ieſt tomu
S glubafiu priat goſt / u chogaie domu.

Sazua ios chouomu / i pope za bratſtuo
Da zezinu ſuomu / pochripe mlohauſtuo.
Veceru i giſtuo / obilo napraui.^*Vciſe oudi chacho imas goſta poctouati.
Za ſtolom toi gludſtuo / uiſce ſebe ſtaui.

Niſtar neoſtaui / caſe ctu priſtoia.
Da uechie glubaui / ſchazati naſtoia.
Toi i ouoi poia / ne ſebi hotechi /
Ierſe nedoſtoia / da druzih nudechi.

Sfi boga hualechi / Achiora nuchaie /
Achiora tiſcechi / Achiora gledaie /
Li gnega ſuidaie / daſe nezlouogli /
V bogu uzdaie / bogu daſe moli

I kada nas od njih Gospodin slobodi,
dozov k tebi tvojih ter stoj s nami ovdi.
Toj ti budi godi da, ki je s nami, Bog
i tebe pohodi jer znaš da je svemog.«

Tuj Akior nebog zlovoljan stojaše,
kakono niz oblog u zemlju gledaše
ter riči slišaše, jur tvarje daržeće
da u kom ufaše ostavit ga neće.

Jur Sunce ničeće nagnul biše kola^*Jur bi večer i tad Ozija zva Akiora i pope na večeru.
svitli obraz hteće zamaknuti dola,
istočnoga okola jur šćićaše stranu,
noć dvižuć odzdola čarnokosu glavu,

kadano poznanu Akiora cilost
na svom zazva stanu Ozijeva milost
jer znaše da blagost velika jest tomu
s ljubavju prijat gost u koga je domu.

Sazva još k ovomu i pope za bratstvo
da žežinu svomu pokripe mlohavstvo.
Večeru i jistvo obilo napravi.^*Uči se ovdi kako imaš gosta počtovati.
Za stolom toj ljudstvo više sebe stavi.

Ništar ne ostavi ča se čtu pristoja,
da veće ljubavi skazati nastoja.
Toj i ovoj poja, ne sebi hoteći,
jer se ne dostoja, da druzih nudeći.

Svi Boga hvaleći, Akiora nukaje,
Akiora tišeći, Akiora gledaje,
li njega svidaje da se ne zlovolji,
u Bogu uzdaje, Bogu da se moli.

I kad nas Gospodin oslobodi od njih,
ti pozovi svoje k sebi i ostani živjeti ovdje s nama.
Neka ti bude drago što je onaj isti Bog koji je s nama
pohodio i tebe te sad znaš da je svemoguć.«

Jadni Ahior stajao je ondje tužan,
nepomično je gledao u pod i
slušao te riječi još čvršće vjerujući
da ga neće ostaviti onaj u kojega se uzdao.

Već je Sunce zapadajući nagnulo svoja kola,^*Već je bila večer kad je Ozija pozvao Ahiora i svećenike na večeru.
htijući dolje skriti svoje svijetlo lice
te je štitilo istočnu stranu zemlje,
a noć je odozdo dignula crnokosu glavu,

kad je milosrdni Ozija pozvao u svoju kuću
Ahiora, za kojega se sada znalo da je pošten,
jer je znao da je blagoslovljen onaj
koji s ljubavlju primi gosta u svoj dom.

Osim njega pozvao je još i svećenike da mu prave
društvo te da se osnaže jer su bili slabi od posta.
Priredio je obilje jela za večeru.^*Ovdje nauči kako bi trebao poštovati gosta.
Te je ljude smjestio na najbolja mjesta za stolom.

Nije propustio odati im ni jednu počast te im je
nastojao iskazati što veću ljubav. Uzimao je
jela jedno za drugim, ali ne za sebe, jer se nije
smatrao dostojnim, nego ih je nudio drugima.

Svi su, hvaleći Boga, nutkali i tješili Ahiora
i samo njega gledali.
Stalno su ga bodrili i pazili da se ne rastuži
te da se uzda u Boga i da mu se moli.