Tad bog ſuoie mochi / ſchazaf chi bizahu
Poſlagim pomochi / iereſe boiahu.
Nachrai mora ſtahu / moreſe raſtupi /
Puch po ſuhu prahu / naprida poſtupi.

Zagnimi priſtupi / chragl ſfimi ſilami
Morega obſtupi / I pochri uodami /
Zamiſi ſcholami / gludi / chogne / mece /
Chopia ſchoruguami / nitchor neutece.

A chad puch protece / chroz cargleno more
Chpuſtignam pritece / od ſynaiſche gore.
Voda chu nemore / od gorcine piti /
Slatcha bi i more / ſfachieſe napiti.

Cetardeſet liti / ſnebeſgim dazgi man
Chruh chimſe naſiti / beruchga ſfachi dan,
Na choiu godi ſtran / ſobom obratiſce /
Sela / grade / i ſtan / prez boia dobiſce.

Iereſe aruiſce / za gne uazdi bog gnih.
Nigdar neizgubiſce / ner chad grih ſapegih.
Chadbo bogof tugih / priaſce oſtauif
Boga ſuoga / bog ſfih / podlozi pod ſfoi ggnif.

Nichi mart nichi zif / u hlapſtuo idiſce
Nichi ſfe izgubif / placan oſtaniſce.
Opetgih uarniſce / bog u paruo ſtanie /
Chadagih uidiſce / cinechi chaianie.

Po gnega ſmiglenie / chraglu Chananeu
Daſce raſcignenie / i ios lebuſeu /
I ſgnim pherezeu / i Eteiu toie /
Eueu / i Amorreu / chraglem ios tochoie.

Tad Bog svoje moći skazav, ki bižahu,
posla jim pomoći jere se bojahu.
Nakraj mora stahu, more se rastupi,
puk po suhu prahu naprida postupi.

Za njimi pristupi kralj svimi silami,
more ga obstupi i pokri vodami.
Zamisi s kolami ljudi, konje, meče,
kopja s korugvami, nitkor ne uteče.

A kad puk proteče kroz Čarljeno more,
k pustinjam priteče od Sinajske gore.
Voda, ku ne more od gorčine piti,
slatka bi i more svak je se napiti.

Četardeset liti s nebes jim dažji man,
kruh kim se nasiti beruć ga svaki dan.
Na koju godi stran sobom obratiše,
sela, grade i stan prez boja dobiše.

Jere se arviše za nje vazdi Bog njih,
nigdar ne izgubiše, ner kad grih sape jih,
kad bo bogov tujih prijaše, ostaviv
Boga svoga, Bog svih podloži pod svoj gnjiv.

Niki mart, niki živ u hlapstvo idiše,
niki sve izgubiv plačan ostaniše.
Opet jih varniše Bog u parvo stan’je
kada jih vidiše čineći kajan’je.

Po njega smiljen’je kralju Kananeju
daše raščinjen’je, i još Jebuseju,
i š njim Ferezeju, i Eteju toje,
Eveju i Amoreju kraljem još tokoje.

Tada je Bog pokazao svoju moć onima koji su
bježali, te im poslao pomoć jer su se bojali.
Stali su pokraj mora, more se rastvorilo,
a narod je po suhoj prašini koračao naprijed.

Za njima je krenuo kralj sa svom vojskom.
More ga je opkolilo i prekrilo vodom,
izmiješalo je kola i ljude, konje i mačeve,
koplja i zastave, nitko nije umaknuo.

A kada je narod prošao kroz Crveno more,
stigao je do pustinja Sinajske gore.
Voda, koja zbog gorčine nije bila za piće,
postala je slatka i svatko je se mogao napiti.

Četrdeset im je godina s neba padala mana,
svaki dan skupljali su kruh od kojega su bili siti.
Na koju god su se stranu okrenuli,
bez bitke su osvajali sela, gradove i kuće.

Budući da se za njih uvijek borio njihov Bog,
nikad nisu izgubili, osim kad ih je sputao grijeh,
kad su, napustivši svojega Boga, prihvaćali tuđe
bogove, tad ih je Bog izložio svojemu gnjevu.

Netko je poginuo, netko je živ išao u ropstvo,
netko je izgubivši sve ostao uplakan.
Bog ih je opet vratio u prijašnje stanje
kada je vidio da se kaju.

Po njegovoj milosti donijeli su propast
kralju Kanaanaca, zatim još i kralju Jebusejaca,
a s njim i kralju Perižana i usto kralju Etejaca,
a također i kralju Hivijaca i kralju Amorejaca.