Parua ſtanouito / glaua od Amoniti
Achior / uhilito / poca gouoriti /^*Gouorenie Achiora uchō ſchazuie holophernu ſtuari pucha iſraelſchoga.
Htiſe doſtogiti / ſliſcat goſpodine /
Ierchuti prauiti / od togai iſtine.

Nibo tribi hine / da chtebi doneſu /
Ni ſtuari che ine / nego cheno ieſu.
Pucha ſtrane teſu / chi ſzemglie chaldeiſche
Gzemglam pride cheſu / Meſopotameiſche.

Ier ſlaue nebeſche / boga ſebi obraſce
Oſtauif boge / che / otci gnih ctouaſce.
V charrah pocaſce / tada pribiuati /
Iednoga chad iaſce / boga uirouati.

I pochol ſtiſchati / glad mnogi ia uas ſfit
Tai puch poide ſtati / duigſciſe u egypt.
Gdi ſta cetarſta lit / i bi tocho mnozan
Da nitchore ſbroit / gnega nebi mozan.

Egypſchi premozan / chragl nima iur mira
Da tai puch pobozan / tochoſe razſcira.
Terga tacho ſtira / rabotom partechi
Da on iur ponira / od truda hodechi.

Zatoſe molechi / uapiti gbogu ia /
Bog gnega milechi / egyptu rane da.
Chada da idu tia / egyptgim dopuſti /
Tad ſarzba bozia ſta / neuogla popuſti.

Da ier ſe uzgruſti / Chraglu od egypta /
Na gnihti pripuſti / li dagih pohita /
Pohitaf uplita / chocho bude mochi
Trudom brez izuita / udne ter unochi.

Parva stanovito glava od Amoniti,
Akior, uhilito poča govoriti:^*Govoren’je Akiora u kom skazuje Holofernu stvari puka izraelskoga.
»Htij se dostojiti slišat, gospodine,
jer ću ti praviti od togaj istine.

Ni bo tribi hine da k tebi donesu
ni stvari ke ine, nego keno jesu.
Puka strane te su, ki s zemlje kaldejske
k zemljam pride ke su mesopotamejske.

Jer slave nebeske Boga sebi obraše
ostaviv boge ke otci njih čtovaše.
U Karah počaše tada pribivati
jednoga kad jaše Boga virovati.

I pokol stiskati glad mnogi ja vas svit,
taj puk pojde stati, dvigši se, u Ejipt,
gdi sta četarsta lit i bi toko množan
da nitkore zbrojit njega ne bi možan.

Ejipski premožan kralj nima jur mira
da taj puk pobožan toko se razšira,
ter ga tako stira rabotom parteći
da on jur ponira od truda hodeći.

Zato se moleći vapiti k Bogu ja,
Bog njega mileći Ejiptu rane da.
Kada da idu tja Ejipt jim dopusti,
tad saržba Božja sta, nevolja popusti.

Da jer se uzgrusti kralju od Ejipta,
na njih ti pripusti li da jih pohita.
Pohitav uplita, koko bude moći,
trudom brez izvita u dne ter u noći.

Ahior, bez sumnje prvi među Amoncima,
počeo je ponizno govoriti:^*Ahiorov govor u kojemu on Holofernu priča povijest izraelskoga naroda.
»Udostoj se slušati, gospodaru,
jer ću ti reći istinu o tome.

Nema potrebe da pred tobom iznesem laži
ni stvari drukčije nego što jesu.
Ovo su krajevi onih naroda koji su iz kaldejske
zemlje došli u zemlje Mezopotamije

jer su sebi odabrali Boga nebeske slave
i ostavili bogove koje su štovali njihovi očevi.
U Haranu su počeli boraviti onda
kada su počeli vjerovati u jednoga Boga.

I kada je velika glad počela pritiskati sav svijet,
taj se narod pokrenuo i otišao živjeti u Egipat,
gdje je ostao četiri stotine godina i bio tako
mnogobrojan da ga nitko nije mogao izbrojiti.

Moćni egipatski kralj nije se pomirio s time
što se taj pobožni narod tako raširio,
pa ga je toliko tlačio uprežući ga u težak rad
da je već hodajući posrtao od napora.

Zato je počeo molitvom zazivati Boga, a Bog je
njega ljubio te zadao Egiptu rane.
Kad im je Egipat dopustio da otiđu otamo,
tek tad je prestala Božja srdžba, a nevolja popustila.

Ali to je egipatskomu kralju postalo mrsko,
pa je navalio na njih ne bi li ih pohvatao,
a kad ih pohvata, da ih upregne koliko god
bude mogao u danonoćni rad bez izgovora.