Mgnaſce da ni robom / ni mochiu od gludi
Ni plemenitim rodō / na ſuitmu para ni.
Da pozna po ſebi / ier ſlaua clouicha^*Slaua ſega ſfitgna
Naiuechia chaſe di / netarpi douicha.

Da chachono richa / barzo mimohodi
Tacho ſfacha dicha / ſfrimenō odhodi,
I chiſe uzuodi / u uiſcu oholaſt /
Tezemuſe zgodi / chad pade u propaſt.

Chi poni tochu uulaſt / i ſilu imiſce
Zgubi ſuoi glas i caſt / chadaga razbiſce.
I chiga dobiſce / iure potomtoga
Ierſe oholiſce / izgubiſce mnoga.

Pored daie boga / Nabuchodonoſor
Mgnaſceſe digl toga / nimaſcebo razbor.
Ier ſchupif mnogi zbor / i polag Euphrata
Razbiuſci ſuoi ſcator / pobi Arphaxata.

Sueſeliem u uurata / niniuſcha ulize
Gonechi na iata / ſuzgne u zelize.
Malogih ubize / mnogogih zagubi /
Napuni ſfe hize / blaga cho urubi.

Viteze poglubi / ſfachoga daroua
Od choga nahoi bi / hrabro daſe arua.
Pacha barune zua / ter ſede meu gnimi
Otuorif uſta ſua / gouori prid ſfimi.^*Gouori Nabuchodonoſor barunom ſuoim.

Ia uami hrabrimi / ſfe ſebi podlozih
Cagodir ocimi / moima obazrih.
Slauanſe ucinih / ter ctouan uiſocho
I glas dili moih / proſtriſe ſcirocho.

Mnjaše da ni robom, ni moćju od ljudi,
ni plemenitim rodom na svit mu para ni,
da pozna po sebi jer slava človika,^*Slava segasvitnja.
najveća ka se di, ne tarpi dovika.

Da, kakono rika barzo mimohodi,
tako svaka dika s vrimenom odhodi.
I ki se uzvodi u višu oholast,
teže mu se zgodi kad pade u propast.

Ki poni toku vlast i silu imiše,
zgubi svoj glas i čast kada ga razbiše,
i ki ga dobiše, jure potomtoga,
jer se oholiše, izgubiše mnoga.

Pored da je Boga, Nabukodonozor
mnjaše se dilj toga (nimaše bo razbor)
jer, skupiv mnogi zbor i polag Eufrata
razvivši svoj šator, pobi Arfažata.

S vesel’jem u vrata ninivska ulize
goneći na jata sužnje u želize.
Malo jih ubiže, mnogo jih zagubi.
Napuni sve hiže blaga ko urubi.

Viteze poljubi, svakoga darova
od koga nahoj bi hrabro da se arva.
Paka barune zva ter sede meju njimi.
Otvoriv usta sva, govori prid svimi:^*Govori Nabukodonozor barunom svojim.

»Ja vami hrabrimi sve sebi podložih
ča godir očimi mojima obazrih.
Slavan se učinih ter čtovan visoko,
i glas dili mojih prostri se široko.

Mislio je da mu ni po robovima, ni po snazi u ljudstvu,
ni po plemenitu rodu nitko na svijetu nije ravan,
ali na svojemu je primjeru iskusio da ljudska slava,^*Ovozemaljska slava.
najveća što se može zamisliti, ne traje vječno.

Jer, kao što rijeka brzo protječe,
tako i svaka slava odlazi s vremenom.
I tko se uzdiže u višu oholost,
teže mu je kad padne u propast.

Dakle, onaj koji je imao takvu vlast i moć,
izgubio je svoj glas i čast kad su ga uništili;
a i oni koji su ga pobijedili, poslije toga
mnogo su izgubili jer su se uzoholili.

Nabukodonozor je nerazborito mislio
da je ravan Bogu jer je porazio Arfaksada
nakon što je skupio veliku vojsku
te kod Eufrata postavio svoj šator.

S veseljem je ušao kroz ninivska vrata
goneći mnoštvo robova u okovima.
Malo ih je pobjeglo, mnogo ih je pogubio.
Napunio je sve kuće opljačkanim blagom.

Vitezove je izljubio, svakoga je darivao
za koga se doznalo da se hrabro borio.
Zatim je pozvao barune te je sjeo s njima.
Otvorio je usta i govorio pred svima:^*Nabukodonozor govori svojim barunima.

»S vama hrabrima pokorio sam sve
što sam vidio svojim očima.
Postao sam slavan te visokopoštovan,
a glas o mojim djelima široko se prostro.