Chi ſada ſfachim zlom / pritiſcha narod ou /
Pritiſnutchie potom / gnega chamen zachrou.
Totchie biti gnegou / chonac / chi ſad ſtoi
Termni daie tachou / dagaſe i ſmart boi.

Da oui li choi / daieſe oholoſti
Chaſe nepriſtoi / ios nima miloſti.
Vze blaga doſti / utalich zauia /
Niioſgim neproſti / uoinichof priuia.

Sfach ſchuta poduia / ctuiuchi clouicha /
Tolich ſtrah obuia / miſta ſfa cholicha.
Goſpoda uelicha / od gradou pram gnemu
Gredihu razlicha / ueſelia cinemu.

Sfitilniche zgemu / chrune donoſcahu /
Poiahu ioſchiemu / ter tance uoiahu:
Tuitimu zuognahu / guſle ſleutaſci /
Dipli priuartahu / ſgnimi nacharaſci.

Nitim nezaparſci / on tuardoſti ſfoie /
Mnozim grad potarſci / police i huoie^*Pod huoiami choga godi ſtabla uelicha boge ſuoie ctouahu.
Gdi bozi gnih ſtoie / bog rece ni nitchor /
Ner chogaſe boie / Nabuchodonoſor.

Diliſe od tih gor / ſobalſchu ſyriu
Proide ſhodech nizgor / i ios Apamiu /
Meſopotamiu / proide tochoi / ter tu
Dopri Idumiu / gdino palme reſtu.

Gabalſcho ieſt utu / darzauu uladanie /
Grade pria ſfe tu / i ſfe gnih imanie.
Tui ſidi ſabranie / ſfe uoiſche cinechi /
I tui u to ſtanie / trideſet dan ſtechi.

Ki sada svakim zlom pritiska narod ov,
pritisnut će potom njega kamen zakrov.
To t’ će biti njegov konac, ki sad stoji
ter mni da je takov da ga se i smart boji.

Da ovi li koji daje se oholosti,
ka se ne pristoji, još nima milosti.
Uze blaga dosti, u talik zauja,
ni još jim ne prosti, vojnikov priuja.

Svak skuta poduja čtujući človika,
tolik strah obuja mista svakolika.
Gospoda velika od gradov pram njemu
gredihu, razlika vesel’ja čine mu.

Svitilnike žge mu, krune donošahu,
pojahu jošće mu ter tance vojahu,
tuj ti mu zvonjahu gusle s leutaši,
dipli privartahu, s njimi nakaraši.

Ni tim ne zaparši on tvardosti svoje,
mnozim, grad potarši, posiče i hvoje^*Pod hvojami koga godi stabla velika boge svoje čtovahu.
gdi bozi njih stoje. Bog, reče, ni nitkor
ner koga se boje, Nabukodonozor.

Dili se od tih gor, sobalsku Siriju
projde shodeć niz gor i još Apamiju.
Mesopotamiju projde tokoj, ter tu
dopri Idumiju, gdino palme restu.

Gabalsko jest u tu daržavu vladan’je,
grade prija sve tu i sve njih iman’je,
tuj sidi, sabran’je sve vojske čineći,
i tuj u to stan’je trideset dan steći.

Onoga koji svakakvim zlom pritišće ovaj narod,
pritisnut će ubrzo kameni poklopac.
To će biti njegov kraj, kraj onoga koji sada stoji
i misli da je takav da ga se i smrt boji.

A ovaj koji se prepušta oholosti
koja se ne pristoji, nema usto ni milosti.
Uzeo je mnogo blaga, oteo je taoce,
ni njih još nije pomilovao, već je zarobio i vojnike.

Svatko se pri naklonu hvata za skute štujući tog
čovjeka, toliki strah obuzima sva mjesta.
Velika su gospoda iz gradova hodala prema njemu
i pripremala mu različita veselja.

Palili su mu svjetiljke, donosili krune,
još su mu i pjevali i plesove plesali,
svirali su mu na guslama i lutnjama,
prebirali po diplama uz zvuk udaraljki.

Ni uza sve to on nije zaustavio svoju okrutnost,
mnogima je, sravnivši grad, posjekao i grane,^*Pod granama nekoga velikog stabla štovali su svoje bogove.
ondje gdje njihovi bogovi prebivaju. Rekao je: »Bog
nije nitko drugi nego onaj kojega se boje, Nabukodonozor.«

Udaljio se od tih gora, prošao je silazeći
sobalsku Siriju pa još i Apamiju, prošao je
također Mezopotamiju i tu je došao do
Idumije, gdje rastu palme.

U toj državi vladaju Gabalci,
tu je osvojio sve gradove i svu njihovu imovinu,
tu je zasjeo okupljajući svu vojsku i
ostajući na tom položaju trideset dana.