Bogleie daſe da / u ſluzbu ſfachi ziu /
Ner da ſfach bizi ta / al umre duh puſtiu.
Odurati poni ggniu / tebichie caſt biti /
Miloſtnam tui ſtuoriu / chraglchiet zahualiti.

Ierbochie uoliti / miſta damu ſluze
Puna po ſfe liti / ner puſta da tuze.
Doſtoiniſu uze / i ſmarti / bud tachoi /
Chinoſe ogluze / datſe ſili iachoi.

Da euo ſfe ouoi / caie u naſcoi nadi /
V rucie tuoioi / zupe / ſela / gradi /
Pogla ter liuadi / i ſtada ziuine
Budita ſfa ſadi / chragleue ſuitline.

Blago ſfache cine i ſfa obitil ſgnim /
I ſfe ſtuari ine / imi ſami zatim.
Sluzitchemo ſaſfim / chragleuu uelichoſt /
Liſtonas ti ſad prim / u miru na miloſt.

Bi miran / i uſiloſt / nedagim za ſada
Ner da nebude proſt / nitchore od tada
Zachona chi chragl da / i chad godi cuie
Ime chragla / tada / ponichnuf da ctuie.^*Hotiſce da adorauaiu Nabuchodonozora chacho boga
protif toi oholigi oudi piſac gouori:

Oholoſti luie / uidili ouoga /
Chiſe neſuiduie / mnechſe uechſi boga?
Malo potomtoga / umritchie / ſmardit pach /
Ter oſtafiu mnoga / ſnaimagnſcim bit iednach.

Choga ſad trepi ſfach / nitchorga haiat nech /
Chad u grob nauznach / proſtreſe iur lezech
I chie ſad hotech / dauulada zemglom ſfom
Malo malo poſtech / pichiachie bit carfom.

Bolje je da se da u službu svaki živ
ner da svak biži tja al umre duh pustiv.
Odvrati, poni, gnjiv, tebi će čast biti:
milost nam tuj stvoriv, kralj će t’ zahvaliti.

Jerbo će voliti mista da mu služe
puna po sve liti ner pusta da tuže.
Dostojni su uze i smarti, bud takoj,
kino se ogluše dat se sili jakoj.

Da evo sve ovoj, ča je u našoj nadi,
u ruci je tvojoj: župe, sela, gradi,
polja ter livadi i stada živine.
Budi ta sva sadi kraljeve svitline!

Blago svake cine i sva obitil š njim,
i sve stvari ine, i mi sami zatim,
služit ćemo sasvim kraljevu velikost,
listo nas ti sad prim u miru na milost.«

Bi miran i usilost ne da jim za sada,
ner da ne bude prost nitkore od tada
zakona ki kralj da i kad godi čuje
ime kralja, tada poniknuv da čtuje.^*Hotiše da adoravaju Nabukodonozora kako boga.
Protiv toj oholiji ovdi pisac govori.

Oholosti luje vidi li ovoga,
ki se ne sviduje, mneć se vekši Boga?
Malo potomtoga umrit će, smardit pak,
ter, ostaviv mnoga, s najmanjšim bit jednak.

Koga sad trepi svak, nitkor ga hajat neć
kad u grob nauznak prostre se jur ležeć.
I ki je sad hoteć da vlada zemljom svom,
malo, malo posteć, pića će bit čarvom.

Bolje je da se svatko preda u službu dok je živ
nego da bježi odavde ili da umre ispustivši dušu.
Odagnaj, dakle, gnjev, bit će ti na čast ako
nam učiniš tu milost, kralj će ti zahvaliti.

Jer bit će mu draže da mu služe gradovi,
puni svake godine, nego da pusti tuguju.
Oni koji se ogluše predati jakoj vojsci
zaslužuju okove, a isto tako i smrt.

Dakako da je sve ovo čemu se nadamo
u tvojim rukama: župe, sela, gradovi,
polja i livade te stada životinja, sve to neka
sada pripadne tvojoj kraljevskoj svjetlosti.

Blago svake vrijednosti i sva obitelj s njim,
i sve druge stvari, a zatim i mi sami, potpuno
ćemo služiti kraljevskomu veličanstvu,
samo nas ti u miru sada primi pod svoju milost.«

Bio je miran i nije upotrijebio silu protiv njih,
samo da od tada nitko ne bude slobodan od
zakona koje je kralj donio i kad god čuje
kraljevo ime, da mu kleknuvši iskaže poštovanje.^*Htjeli su da Nabukodonozor bude obožavan kao bog.
Ovdje pisac govori protiv te oholosti.

Je li tko vidio oholost luđu od njegove?
On se nije urazumio kad misli da je veći od Boga.
Ubrzo nakon toga umrijet će, pa čak i smrdjeti, te će,
ostavivši mnogo toga, biti jednak onima najmanjima.

Za onoga od kojega sada svatko strepi, nitko neće
mariti kad se ispruži u grob ležeći na leđima.
Onaj koji sada želi vladati čitavom zemljom,
vrlo, vrlo skoro bit će hrana crvima.