Izvorni slovopis – transliteracija (1521.)
Damaſchu prid urati / priſcad malo potarp
Poce zita zgati / cha iur proſcahu ſarp /
Zacarni chacho carp / poglie chad pozar ſta /
Nebi utlin ni charp / da golo ſfe oſta.
Ier hip ios nepoſta / poſice i driuie /
Ni loza neoſta / u zemgli ni zilie.
Vmri ſfacho ſminie / ſfach ſebi ſtrah ima /
Videch da ſaſpinie / nadglauomie ſfima.
Chacho chad tmaſtima / chreglutmi oblach guſt*Prilicha. Chadie zal oblach i fortuna mornarſe boi
namoru a tezach napogliu ſfachiſe zlu nadiuchi tachoſe
ſfi iaſce boiati uidechi fortunu ſile olophergne:
Prichrif nebo dima / miga / gromi u huſt /
Mornar gidra popuſt / upie ter hiti
Da chchraiu ſfarnuf ſcuſt / u porat uhiti.
Tezach darchie liti / bogiſe / gouori /
Gradmichie pobiti / uinograd i bori /
I zita cha gori / iur podiuaiu chlas /
Oime zgubih ſchori / mu hranu / moi trud uas.
Tachot oggnenu uulas / Olopherna ſliſcaf
Trepi ſfach / ter za glas / pita u ſfachu ſcaf
Poſle poſlaſce / i ſtaf / oni tiho pridagn
Niſtare nepoſtaf / pridaſceſe podagn.
Ier bit nemoguch ſagn / pridatſe uoliſce
I ſpuſtifſiſe nagn / chomu tacho riſce.*Tacho gouore terſe boiahu dagih nepobie pridauſciſe:
Nehti od nas uiſce / molimo ſila tua /
Ner cha naſca biſce / tua daie zemgla ſfa.
Suvremeni slovopis – transkripcija
Damasku prid vrati prišad, malo potarp,
poče žita žgati ka jur prošahu sarp.
Začarni kako čarp polje. Kad požar sta,
ne bi utlin ni harp, da golo sve osta.
Jer hip još ne posta, posiče i drivje.
Ni loza ne osta u zemlji ni žil’je.
Umri svako smin’je, svak sebi strah ima
videć da saspin’je nad glavom je svima.
Kako kad tmastima kreljutmi oblak gust*Prilika. Kad je zal oblak i fortuna, mornar se boji
na moru, a težak na polju, svaki se zlu nadijući. Tako se
svi jaše bojati videći fortunu sile Olofernje.
prikriv nebo dima, miga, gromi u hust,
mornar jidra popust, upije ter hiti
da k kraju svarnuv šust u porat uhiti.
Težak darće liti, boji se, govori:
»Grad mi će pobiti vinograd i bori,
i žita ka gori jur podivaju klas.
Ojme, zgubih skori mu hranu, moj trud vas!«
Tako t’ ognjenu vlas Oloferna slišav,
trepi svak, ter za glas pitaju sva kušav.
Posle poslaše – i stav oni tiho prida nj,
ništare ne postav, pridaše se poda nj.
Jer bit ne moguć sa nj, pridat se voliše,
i spustivši se na nj, komu tako riše:*Tako govore jer se bojahu da jih ne pobije pridavši se.
»Ne htij od nas više, molimo, sila tva,
ner ka naša biše, tva da je zemlja sva.
Prilagodba na suvremeni hrvatski jezik
Kad je došao pred vrata Damaska, malo je zastao
pa je počeo paliti žito koje je bilo zrelo za žetvu.
Zacrnilo se polje kao peka, a kad je požar stao,
nije više bilo ni udubina ni uzvisina, sve je ostalo golo.
I ne prođe ni čas, a već je posjekao i drveće,
te nisu ostale ni loze ni korijenje u zemlji.
Zamrla je svaka smjelost i svatko se bojao za sebe
uvidjevši da je propast svima nad glavom.
Kao kad gusti oblak tamnim krilima prekrije nebo,*Poredba. Kad se pojavi zlokoban oblak i oluja, mornar se boji
na moru, a težak na polju, svatko očekuje zlo. Tako su se svi
počeli bojati kada su vidjeli oluju Holofernove sile.
pa iz njega u isti mah puše, sijeva i grmi,
tad mornar popušta jedra, viče i juri kako bi
skrenuvši jedrima prema obali požurio u luku,
a težak ljeti drhti, boji se i govori:
»Tuča će mi potući vinograd i borove
i žito kojemu se već podiže klasje.
Jao, umalo sam izgubio svoj urod, sav svoj trud!«
Slušajući tako o Holofernovoj ognjenoj vlasti,
svi su strepjeli, pitali za vijesti i sve su doznali.
Poslali su poslanike koji su, ne zastavši,
tiho stali pred njega i predali mu se.
Budući da nisu mogli biti njemu ravni, radije su se
predali i, spustivši se pred njega, ovako mu rekli:*Tako su govorili jer su se bojali da ih ne ubije kad mu se predaju.
»Evo, neka sva zemlja koja je bila naša bude sada tvoja!
Molimo tebe, koji si silan, da ne tražiš od nas više od toga.