Pochiaſceſe i u mraz / tocho biſce pritil /
Vas obal chacho praz / chi ios ni ſtrizen bil.
A biſceſe pouil / ſfionim ſchenderom
I goitane puſtil / chichiene biſerom.

Scapcha ſtaſce ſperom / na glaui / doli pach
Na bedrih ſa ſrebrom / ſabgla tere bicach.
Gledaſcetiga ſfach / lipoga odiuaſce
Dolama / che utach / zlatom proſiuaſce.

Ocho gnega ſtaſce / duachrat treti uezir^*Sceſt uezirii to choi ſubaſe ſtaſe ocho gnega na cholo:
Meu gnimi ſubaſce / na ſfachomu pancir.
Stahu chachono mir / chi ſchiti chaſtilla
Da ugn neſchoci zuir / ni protifna ſilla.

Toi cholo pritilla / ziuina uuciſce
Vſchu druga cilla / naizmin grediſce.
Taiti crida biſce / od iachih biuoli /
Vranih chogni liſce / ter carglenih uoli.

Zaducha za choli / gredihu farizi /^*Olophergni pouodnici:
A nagnih do toli / pochrouci grimizi.
Vzde zlati frizi / zlachiena zuaoca
Piſana po brizi / zlatom ſedaoca.

Od zlata ſtaoca / ſa ſtrimi zlachieni
Od hitra tchaoca / popruzi ſcareni.
A chogni maſchieni / po rep i po griui /
Samo tud cargleni / inuda ſfi ſiui.

Nebihu predgliui / da biſtra pogleda /
Nebihu ſchlitiui / da glumna uieda.
Morahut ureda / ſchachchiuchi nogami /
Pleſuchi poreda / zauargſe glauami.

Poćaše se i u mraz, toko biše pritil,
vas obal kako praz ki još ni strižen bil.
A biše se povil svionim skenderom
i gojtane pustil kićene biserom.

Šapka staše s perom na glavi, doli pak
na bedrih sa srebrom sablja tere bičak.
Gledaše ti ga svak. Lipo ga odivaše
dolama ke utak zlatom prosivaše.

Oko njega staše dvakrat treti vezir,^*Šest veziri i tokoj subaše staše oko njega na kolo.
meju njimi subaše, na svakomu pancir.
Stahu kakono mir ki šćiti kaštila
da u nj ne skoči zvir ni protivna sila.

Toj kolo pritila živina vuciše
uz ku druga, čila, naizmin grediše.
Taj ti črida biše od jakih bivoli,
vranih konji liše ter čarljenih voli.

Zaduka za koli gredihu farizi,^*Olofernji povodnici.
a na njih do toli pokrovci grimizi,
uzde zlati frizi, zlaćena žvaoca,
pisana po brizi zlatom sedaoca,

od zlata staoca sa strimi zlaćeni,
od hitra tkaoca popruzi šareni.
A konji mašćeni po rep i po grivi,
samo tud čarljeni, inuda svi sivi.

Ne bihu predljivi, da bistra pogleda.
Ne bihu sklitivi, da glumna ujeda.
Motahu t’ ureda skakćući nogami,
plešući poreda, zavarg se glavami.

Toliko je bio pretio da se znojio i kad je bilo
hladno. Bio je sav okrugao kao neošišani
ovan, a povio se svilenim pojasom i
pustio vrpce ukrašene biserima.

Kapa s perom stajala mu je na glavi, a dolje
na bedrima posrebrena sablja i bodež.
Svi su ga gledali, lijepo mu je pristajao
ogrtač čije je tkanje prosijavalo zlatom.

Oko njega su stajala dvaput po tri vezira,^*Šest vezira i isto toliko pomoćnika stajali su ukrug oko njega.
među njima su bili pomoćnici, a na svakome oklop.
Stajali su kao zid koji štiti tvrđavu
da u nju ne uđu zvijeri ni protivnička vojska.

Debela stoka vukla je ta kola, a uz nju je
naizmjence išla druga, koja je bila poletna.
To se krdo sastojalo od jakih bivola
osim crnih konja i crvenih volova.

Obični konji išli su otraga za kolima, a na njima su^*Holofernovi obični konji na povodcu.
bili grimizni pokrivači koji su se spuštali do tla,
uzde ukrašene zlatom, pozlaćene žvale,
sedla prošarana zlatom po obrubu,

pozlaćeni stremeni s donjim dijelom od zlata te
šareni pojasevi koji pridržavaju sedlo što su ih
načinili vješti tkalci. Ostalim konjima repovi i grive
bili su obojeni crvenom bojom, a sve drugo sivom.

Nisu bili bojažljivi, nego su bistro gledali.
Nisu bili ukočeni, nego su divlje grizli zrak.
Brzo su motali nogama skačući i
zabacivali glave plešući jedan uz drugoga.